Izbložba o Narodnom pozorištu “Toša Jovanović” iz Zrenjanina otvorena je 28. septembra u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.
Autorka izložbe je kustoskinja Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, Aleksandra Milošević uz saradnju Pozorišnog muzeja Vojvodine iz Novog Sada i zrenjaninskog pozorišta. Učestvovali su: Ivana Kukolj Solarov, direktor Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, Zoran Maksimović, direktor Pozorišnog muzeja Vojvodine i autorka.
Prve pozorišne korake u Velikom Bečkereku je dao učitelj Marko Jelisejić, koji je još 1787. sa đacima priređivao predstave. U to vreme je grad već bio administrativni centar Torontalske županije Ugarske, što mu je davalo prednosti i za privredni i društveni razvoj. Istorija pozorišta u Velikom Bečkereku je takođe u tesnoj vezi sa izgradnjom najstarije pozorišne zgrade na našim prostorima, tridesetih godina XIX veka: prema legendi, za to je zaslužan Ištvan Hertelendi u želji da što češće gleda na sceni glumicu u koju se zaljubio u Pešti. Pozorište velikog kapaciteta je besplatno ustupalo scenu nemačkim, mađarskim i srpskim trupama različitih kvaliteta, potencijala i sadržaja, što je u kontinuitetu gradilo velikobečkerečku publiku kao najstariju u istoriji našeg pozorišta. Tako je grad na Begeju postao vlasnik otkrića teatarske magije.
Po završetku Prvog svetskog rata, već 1920. uz pridruživanje članova „Diletantskog društva mladih Srba“, u Velikom Bečkereku se formirala pozorišna sekcija, potom Sokolsko pozorište „Matica“ koje je tokom dvadeset godina rada postalo rasadnik budućeg profesionalnog pozorišta ovog grada.
Proglašenje Gogoljeve „Ženidbe“ 1946. pobednikom Susreta amaterskih pozorišta Vojvodine bilo je presudno za profesionalizaciju pozorišta u sada novoimenovanom gradu Petrovgradu. Narodno pozorište „Toša Jovanović“ je svečano otvoreno 15. septembra 1946.