Mjuzikl „Violinista na krovu”, koprodukcija Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz, premijerno je biti izvedena 23. maja na sceni SNP-a.
Značaj koprodukcije dva novosadska teatra na realizaciji ovako zahtevnog projekta je izuzetan. Delo Džozefa Stejna režira gost iz Mađarske Atila Bereš. U glavnim ulogama su: Aron Balaž, Gordana Jošić Gajin, Aleksandra Pleskonjić, Silvija Križan, Emina Elor, Agota Ferenc, Jovana Balašević, Gordana Đurđević, Milovan Filipović, Nebojša Savić, Atila Mađar, Ištvan Kerešij, Milorad Kapor… Muziku uživo na sceni izvodi Budapest Klecmer bend sa Ferencom Javorijem na čelu.
„Violinista na krovu” zatvoriće predstojeće Sterijino pozorje – u čast nagrađenih 3. juna. Do kraja sezone biće izvedena potom 4. i 5. juna. Evo impresija sa jedne od proba…
Eh, da sam bogat
Da li zbog majskog uranka u najavi, predstojećeg praznika – Dana rada, koji se – zanimljivo ne samo u majčici Srbiji, već i susednoj majčici Mađarskoj – slavi neradno, atmosfera na poslednjoj majskoj probi „Violiniste na krovu”, bila je više nego zabavna, plodonosna, takoreći – nođon jo (mnogo dobra)!
Na sceni je mnogo ljudi, nemoguće ih je prebrojati: glumaca, baletskih igrača, scenskih radnika… Suflerka Sneža je u parteru, tamo su i neki glumci koji čekaju red na svoju scenu. Smenjuju se… Jedni vreme prekraćuju igricama – Ištvan Kereši (ruski pevač), igra „kriminal kejs”, drugi – poput Milorada Kapora (Mendl, rabinov sin), dvometraša sklupčanog u nemogućem položaju, spavaju i sanjaju novi nastavak Džemsa Bonda, treći – haj Gabi Crnković (Šejndl) – između dva reda u parteru – jedu, zdravo – da bude jasno, četvrti poput Judit Laslo ukrštenim rečima vežbaju vijuge. Ispod velikog svoda posred „Pere Dobrinovića” trenutno su Agota Ferenc (Hodl) i Jovana Balašević (Have) – dve od tri Tevjeove kćeri… Agota Ferenc mini pauzu koristi za pilates vežbe! U ćošku, na stepenicama, sedi dvostruki Sterijanac Aron Balaž (Tevje), glave uronjene u tekst. Poluglasno ponavlja neke replike, preslišava se, traži intonaciju, pegla akcenat…
Filmski kadar u pozorištu
Na sceni očarava najpre Caka – Aleksandra Plesonjić (baka Cajtl), njene lucidnost i duhovitost, zaigranost, neka bizarna stidljivost i detinja sumnja u sebe – neodoljive su. Svaka njena scena je za aplauz. Mladi glumci imaju master klas uživo. Silvija Križan, koja igra prvu ženu Lejzera Volfa ima jednu opasnu solo numeru. Mali novinarski kružok u ćošku hvali Caku samoj Caki, a ona kaže: „Jeste, odlična sam a posle dođe Silvija i oduva me…”
Savke (Nebojša Savić, koji igra studenta Perčika, u koga će se zagledati Hodl) danas je, izgleda, zadužen za reditelja. Zadužen da se šali na njegov račun. Scena se prekida salvom smeha. Bereš to junački podnosi, opasna je on mustra i sam je bio glumac, zna koliko je glumcima na sceni važna ta vrsta gimnastike, koliko je relaksirajuća i podstičuća… On je, izgleda, od onih ultrapozitivnih reditelja, vrlo podsticajan za glumca, voleo je i sam, kaže, takve reditelje dok nije prešao rampu – pre nekih 15 godina, više nije i neće biti, zašto, zato što je sada reditelj, dosta je bilo, mazel tov.
Način na koji režira deluje nonšalantno, a zapravo, vrlo dobro zna šta radi, zabavi glumca, zumira ga dok ovaj usvaja njegove sugestije, unosi mu se u lice, bukvalno kao filmska kamera, ne da mu da švrlja, glumi da glumi, hoće krupan glumački kadar – filmski u pozorištu. I eto ga opet na sceni, prekida upravo jedan takav „krupan kadar” između dve Gordane – Đurđević i Jošić. Đurđević od njega traži preciznije objašnjenje, a onda nijansu u sebi, reditelj od nje silovitije emocije, filmske… Kuda li će otići ova gradacija… Goca nudi valere rešenja… Na kraju reditelj glumici ljubi ruku…
Vavilonska vreva
Gledajući koloplet događaja sa sredine partera „Pere Dobrinovića”, proba pomalo nalikuje na kipući vavilonski lonac. Sve pulsira, kao u košnici. Utisak je takav ne samo zato što se mešaju srpski, mađarski i engleski, nego i zato što se upetljavaju ljudski karakteri. Na trenutke se glas reditelja gubi i više ne čuje, više desetina ljudi na sceni šapne tek po reč u isto vreme i eto graje. Onda se prolomi zvižduk, prodoran i odlučan i jedno odlučno rediteljsko, presimpatično: „Tišina, molim te, vas!”. To mu je prvi susret sa srpskim. Zna još nekoliko reči, ali razume sve što glumci govore jer progovaraju pozorišnim jezikom, dodaje.
I stvarno svi i „te” i „vas” u sledećem trenutku ućute, opet zavlada tišina, čuje se pa i najtiša replika glumca, foršpilovanje reditelja. Jutka Ferenc, koja simultano prevodi, strpljivo i pedantno, čini se i rediteljske pokrete i sama se, poput kamere, unosi – kad i reditelj – glumcu u lice.
Kreativna pauza za zavisnike
Pauza… Tajac… Desetominutni… Dim ubija – zavisnike. Za to vreme, na iskušenju su i oni drugi – tač ovo, tač ono – onlajn ovisnici. Da se ugase sva svetla, od silnih gedžeta videlo bi se kao da je dan.
Hoću još!
Reditelj na licu mesta izmaštava scenu u kojoj se Golde i Tevje odjednom nađu na rukama drugih aktera. Gordana Jošić Gajin, visoko na dlanovima Mesaroša i ekipe, vrišti od ushićenja: „Jooooj, što je fino! Hoću još!” Korepetitor Adam Klem u nekom trenutku preti da će sada svirati pravim tempom, ne sporo kao do sada… Niko ništa ne komentariše, svi hvataju ritam… Kad se sve stiša, Emina Elor kao Cajtl izgovara jednu od najdivnijih replika u „Violinisti”: „Oče, zar ja vredim manje od ruke?”
Nastavak probe, reditelj jednom glumcu insinuira moguće linije karaktera, deli savete, istrčava na scenu, pomera sto, šapuće nešto glavnoj glumici Jošić Gajin, odmah potom Golde sine, kikoće se i naredna scena završava rediteljevim: „Kupljeno!”. U nastavku, želeći da objasni koreografiju u kojoj svi treba da glume – evo sada i jednog spina – zombije iz najgorih holivudskih vampirskih filmova – Bereš završava na kolenima… Hm, ko li je neodoljivi Robert Patinson u ovoj vampirskoj sceni? Pa, ima ih dvojica – Milorad Kapor i Atila Mađar, potpuno su „iščašeni”… Reditelj i dalje nepokolebljivo zumira glumca, kao filmska kamera. Za to vreme Kapor bi stalno da „proda” neku smicalicu, sparing partner mu je Atila Mađar koji igra rabina; na drugoj strani scene isto to neprekidno rade Savke i Era – Milovan Filipović koji igra neodoljivo smotanog Motla.I tu je kraj za 30. april… Deli se raspored za narednu nedelju, podseća se šta se sve do prve naredne probe mora uraditi.. A onda su se svi razbežali u pravcu 1. maja… Povečerje za uranak svira se u ponedeljak, kada je nastavak proba…
Snežana Miletić