Briga za umetnost, kulturu, kulturno nasleđe i briga za stvaranje uslova i finansija za umetnike i umetničke ustanove jeste i mora biti odgovornost politike i mentaliteta ljudi svake države ponaosob, smatra Danilo Rošker direktor Drame SNG Maribor
Danilo Rošker, direktor Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Maribora, o pozorišnim iskustvima Slovenije u kontekstu uklapanja u kulturni milje EU…
Šta je EU kontekst doneo dobrog slovenačkom teatru, a šta su negativne okolnosti toga spajanja?
Ukidanje tradicionalnih međudržavnih granica i uvođenje zajedničke valute svakako znači veliko birokratsko olakšanje u tranziciji i razmeni predstava, kao i u sklapanju ugovora sa stvaraocima ili izvođačima iz drugih država… Sa druge strane, mogućnost saradnje na konkursima za dobijanje evropskih sredstava krajnje je birokratizovana i podložna zamršenoj papirologiji uslova, što postupke kandidovanja do te mere poskupljuje, da ih najčešće teško možemo ostvariti, jer za tu namenu moramo dodatno da angažujemo kadrove specijalizovane samo u oblasti evropskih konkursa. Dakle, troškovi prijave na konkurs su često veći od iznosa za projekat na konkursu. Osim toga, evropska kulturna svest počiva više na principijelnom, nego na stvarnom osnovu i veoma je uslovljena ili zavisi od stepena svesti i privredne stabilnosti pojedine države.
Da li iz tog iskustva imate neki savet za srpske teatre pred kojima je tek put koji ste vi prešli?
Briga za umetnost, kulturu, kulturno nasleđe i briga za stvaranje uslova i finansija za umetnike i umetničke ustanove jeste i mora biti odgovornost politike i mentaliteta ljudi svake države ponaosob – jer Evropa kao takva neće brinuti o različitosti svake države.
Šta mislite, koliko se pozorišna umetnost danas, u elitističkom smislu, odvojila od stvarnosti? Kakve su potrebe slovenačke publike, na koji način Vi krojite repertoar, kako birate tekstove, pravite li neke studije o gledaocima…
Dešavanje na slovenačkoj pozorišnoj sceni je veoma burno i šaroliko. Osim repertoarskih kuća, imamo veoma živahnu i prodornu nezavisnu produkciju i nekoliko komercijalnih pozorišta. Veoma značajna je lutkarska i dečja pozorišna produkcija, koja je na vrlo visokom nivou. Suživot i zajedničko stvaranje u takvom ambijentu je, dakle, jako izazovno i „konkurentno” u svim vidovima – sadržajnim i estetskim. O potrebama publike ne bih smeo da sudim, jer publiku ne shvatam kao ujednačenu statističku masu, nego kao skup pojedinaca, individua. Važna je ponuda. Savremeni čovek večeri ne provodi uz sveću s knjigom u ruci, nego je pretežno preko računarskog ili TV ekrana zapravo rastrzan i uperen u globalizovanu sliku sveta, koja je u ovom trenutku jako dehumanizovana, ekstremna, manipulativna… Mislim da je savremeni čovek informisan, kritičan i zainteresovan. U našem pozorištu se trudimo da pružamo kvalitetnu ponudu i u pogledu sadržaja i izvođenja. A pre svega nastojimo da budemo pozorište za različitu životnu dob i za široko društvo, ali nas opšta ekonomska situacija, česti finansijski rezovi i ograničenja u zapošljavanju čvrsto drže u stvarnosti, da ne kažem na zemlji.
Kakva je situcija u Sloveniji što se tiče finansija i honorara, posebno što se tiče rediteljskih honorara i kakav je položaj glumca u Sloveniji?
U hijerarhiji pozorišnih zanimanja honorari za režisere kotiraju se najviše, to je jednostavno tako. U Sloveniji ne postoje neki formalni ili polazni cenovnici, nego se visina honorara, kako za režisere, tako i za ostale pozorišne stvaraoce, formira i prilagođava u skladu sa opštom finansijskom situacijom i naravno u skladu sa profesionalnom biografijom pojedinaca. Ipak, osim navedenog, na kraju krajeva sve zavisi i od sposobnosti pogađanja, kako upravnika, tako i pojedinih stvaralaca. Svaka pozorišna predstava je rizik, ali je odgovornost prema radu ključni preduslov, da do saradnje uopšte i dođe. I tu ne mislim samo na odgovornost stvaralaca, nego i na odgovornost upravnika i umetničkih direktora, koji formiraju program, autorske ekipe i podelu uloga. U našem pozorištu je prisustvo umetničkog direktora u određenom trenutku razrade predstave već uhodana praksa. Ali u novoj sezoni uvodimo i takozvanu kontrolnu probu, odnosno kontrolni. Uprkos stvaralačkoj slobodi i riziku, živimo u situaciji, gde nikako ne možemo dozvoliti „balast”, a kamoli ga priuštiti. Ograničenja kod zapošljavanja i radnih mesta su vrlo frustrirajuća za mlade pozorišne stvaraoce svih profila, jer ih doslovno diskvalifikuju iz aktualne produkcije, odnosno angažuju isključivo privremeno. To su zabrinjavajuće činjenice, koje koče stvaralački ego mladih i ujedno onemogućavaju osveženje i napredovanje retkih, stalnih glumačkih ansambala ili dramskih trupa. Dakle, položaj slovenačkih pozorišnih umetnika nije ni blizu ružičast.
Gostovali ste nedavno u Novom Sadu, imate li u planu još neka gostovanja u ovom delu regije i razmenu predstava sa nekim ovdašnjim teatarskim kućama?
U maju dolazimo na festival Sterijino pozorje, igramo predstavu „Kralj Betajnovе” u režiji Eduarda Milera, koja je koprodukcijska predstava SNG Drame Maribor i SNG Drame Ljubljana. Dogovori i razgovori o razmeni predstava su sve vreme aktuelni i aktivni, uprkos činjenicama o lošim ekonomskim uslovima, kako u Sloveniji tako i u Srbiji. Ipak, iako je u pozorištu puno ekonomije, još uvek je mnogo više „hemije”.
Snežana Miletić
(Sa slovenačkog prevela Elza Ajduković)