„NEBO NAD BITEFOM“ ILI SPRINT KROZ VREME
„Nebo nad Bitefom“ zajednički je naziv za četiri izložbe koje će biti otvorene u Danu prologa, a pre predstave Kantor Downtown, prve u glavnom programu jubilarnog Festivala.
Sve četiri izložbe (autori Vesna Bogunović, Bojana Andrić, Petar Đinović, Lazar Sakan) zasnivaju se na artefaktima koji se odnose na Bitef, njegovu istoriju, tradiciju, kao i institucije koje su dale znatan doprinos Festivalu.
Sprint kroz vreme sa „Nebom nad Bitefom“, odnosno zvezdanim stazama festivala tokom pet decenija njegovog trajanja, počinje od zgrade RTS-a (24. septembra u 19:30), nastavlja se ka Ateljeu 212 (20), pozorištu u kome je Bitef počeo svoj istorijski put, to jest instituciji u okviru koje je Festival osnovan, i koja je organizovala njegovih prvih dvadeset izdanja. Sledeća lokacija je galerija „New moment“ (20:30), koja se prethodne tri decenije bavila vizuelnim identitetom manifestacije, a gde će biti izloženi plakati Bitefa. Kraj maršrute je Bitef teatar (21), pozorište osnovano s ciljem da se bavi produkcijom Festivala, ali i da – tokom pozorišne sezone – prati i prepoznaje bitefovske tendencije u okviru lokalne scene izvođačkih umetnosti.
Izložba u velikom holu RTS-a (autori Bojana Andrić i Petar Đinović) smeštena je u pet prostorija za udobno porodično gledanje televizije. Svaka prostorija opremljena je po modi svake od pet decenija Bitefa, a izgled i sadržaj sa TV ekrana odgovara godinama kroz koje je prošao Festival. Na njima će biti prikazivani snimci iz izuzetno bogate arhive RTS-a u kojoj je sačuvana čitava istorija Bitefa.
U prostoru galerije „New moment“ (urednik Lazar Sakan) izložbu čine plakati koji su čitavih pola veka oživljavali duh, ideju i programsku koncepciju Bitefa, a prikazani su u formi multimedijalne postavke. Tokom pedeset godina kao autori su potpisivani renomirani konceptualisti, eminentni kreativni direktori i art-direktori, ali i mladi dizajneri i umetnici, kreativne agencije i studija. Svaki plakat predstavlja pečat jednog trenutka u istoriji kultnog Bitef.
U Ateljeu 212 i Bitef teatru su dve dokumentarne izložbe (kustos Vesna Bogunović), koje u formi fragmentarnog, kolažnog prikaza odražavaju umetničku koncepciju Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, njegove heterogene i otvorene repertoarske orijentacije, koja je opstajala u različitim istorijskim periodima.
BITEF NA FILMU – HAMLET, RIČARD I MIRA T.
Kakav bi trebalo da je program koji obuhvata i približava pola veka Festivala, ogledala teatarske umetnosti u drugoj polovini 20. i na početku 21. veka, u vreme vrtoglavih promena ukusa, senzibiliteta, stila, razmišljanja, u vreme kada su se pojavili, razvijali i usavršavali televizija, kompjuteri, video, DVD, mobilni telefoni, kamere… i kada se zahvaljujući novim tehnologijama bez muke moglo sačuvati sve za uspomenu i dugo sećanje i za informaciju budućim generacijama?
Uzela sam kataloge Bitefa, imam ih sve osim jednoga, i svoju obimnu dokumentaciju o Bitefu na filmu. Nekoliko dana sam listala: naslovi, predstave, filmovi, članci, podaci. Oni prizivaju sećanja na predstave, ljude, događaje. Jubilarni 40. Bitef na filmu u okviru jubilarnog 50. Bitefa biće lako sastaviti. Lista naslova je duga i impresivna.
A onda… Iz Rusije javljaju da Hamlet reditelja Ljubimova nikada nije snimljen, ljudi iz Efrosovog kruga tvrde da je Don Žuana snimila samo beogradska televizija. Snimka nema. U Poljskoj postoji privatni snimak Postojanog princa Grotovskog koji ne može da se dobije. San letnje noći Pitera Bruka je snimljen prilikom gostovanja u Japanu, ali je Bruk snimak morao da uništi na zahtev Japanaca. Jedini snimak Hamleta Ljubiše Ristića je pozajmljen i zauvek izgubljen. Na mnogobrojne dopise s pozivom za učestvovanje na Bitefu na filmu odgovora nema, za većinu snimaka plaćaju se autorska prava, a za kulturu u Srbiji se izdvaja 0,62% od budžeta…
I dok se mučim, čudim i očajavam, htela – ne htela vraćam se u prošlost, među ljude s kojima sam radila, sarađivala. Iznenada shvatam da sam ja, koja u Bitefu u kontinuitetu radim skoro od početka, ostala sama, da od glavnih aktera nikog više nema. Nema onih koji su, neko više neko manje, doprineli afirmaciji, opstajanju i veličini manifestacije. Bez njih Festival ne bi bio ono što je bio, što jeste i što će, nadajmo se, i ostati.
Iz tog skupa se izdvaja ličnost Mire Trailović. Razmišljam o Miri, o osobi koja je ne samo bila glavna ličnost pri osnivanju Bitefa već je tom događanju davala miris i ukus, smisao i značaj. Bez njene energije i veštine sumnjam da bi Bitefa bilo, da bi trajao i u svetu stekao slavu kakvu je imao. Voleli smo je, ogovarali je, sa uživanjem smo slušali anegdote o njoj, a anegdote se ne pričaju o prosečnom, malom čoveku.
Vera Konjović, urednik programa
Program
- septembar, 16:00
UMESTO PREDSTAVE HAMLET: HRONIKA 14. BITEFA 1980
Urednik: Feliks Pašić, voditelj: Boro Drašković, Redakcija Programa iz kulture TV Beograda
Učestvuju: Ljubiša Ristić, reditelj; Petar Božović, glumac; Branislav Milošević, pozorišni kritičar Komunista; Majkl Koveni, pozorišni kritičar iz Britanije
Insert iz predstave Hamlet, HNK, Split (trajanje: 25’)
Šekspirov Hamlet oduvek je bio izazov za pozorišne, pa i za filmske reditelje. Neki su komad prikazivali klasično – ma šta to značilo, drugi su u njemu tražili i nalazili savremene teme i moderne oblike. Kako igrati klasiku? Oko toga su se vodile i još se vode žestoke diskusije. Jedna od takvih predstava, jedan od takvih Hamleta je i onaj koji je 1980 – u godini Titove smrti i agresije na Avganistan, otvorio 14. Bitef. Otuda su u predstavi tako važni i smrt kralja, Hamletovog oca, i Fortinbrasova (Petar Božović) invazija Danske. U prvoj Hronici Bitefa 1980, poznati kritičar Majkl Koveni izneo je mišljenje kako treba, kako se sme ili ne sme prikazivati Hamlet ili bilo koji pozorišni komad. Predstavu Hamlet Ljubiše Ristića na otvaranju 14. Bitefa direktno je prenosila televizija. Snimak nije sačuvan, a privatni snimak je izgubljen.
16:30
RIČARD TREĆI
Autor: Vilijam Šekspir; reditelj i scenograf: Ljubiša Ristić; uloge: Boris Isaković, Aleksandar Krstajić, Sanja Moravčić, Filip Lenđel, Tihomir Vujičić, Ferenc Peter, Luka Piljagić, Ramadan Azirović, Zoltan Molnar, Marija Opsenica, Ana Kostovska, Tanja Žerajić, Erika Lenđel, Ljiljana Jakšić; produkcija: KPGT, Subotica; snimak: TV Novi Sad, 1992; Grand prix 26. Bitef ’92; trajanje 60’
„Predstava je oblikovana od polifonijskih pitanja. Zbog toga Ljubiša Ristić nije hteo da govori samo o strahotama bezumne borbe za vlast, niti samo o mentalnim svojstvima zlobe, nego je u Ričardu otkrio metafizičkog tragičnog junaka. Takvog koji ispašta svoj život, koji zlobu prihvata kao formu slobode“, Katalog 26. Bitefa
17:30
MRTVI RAZRED
Napisao i režirao: Tadeuš Kantor; uloge: Maria Strangret-Kantor, Celina Njeđvjecka, Anžej Velminski, Zbignjev Gostomski, Mira Rihlicka, Roman Sivulak, Vaclav Janicki; produkcija: Teatar Cricot 2, Krakov, Poljska; premijera prve verzije: 15. novembar 1975; druga verzija: 1977; Grand prix 11. Bitef ’77; filmska režija: Andžej Vajda; Produkcija: Zespół Filmowy X, 1976; Prikazano na Bitefu na filmu 1977: Trajanje: 80’
Tadeuša Kantora smatraju za jednog od najznačajnijih inovatora, za umetnika koji je imao ogroman uticaj na teatar 20. veka. Kantorov Mrtvi razred ima tri verzije. Vajda je snimio prvu verziju koju je retko ko video van Poljske, a u Beogradu, kao i u mnogim svetskim gradovima, igrana je druga verzija. „Ja stvaram realnost, splet raznih realnosti, bez ikakve veze s logikom ili igranom dramom, ja stvaram polja napetosti koja će biti u stanju da razbiju narativnu strukturu drame. Sve to činim u atmosferi šoka i skandala“, rekao je Kantor u jednom intervjuu.
Andžej Vajda je učestvovao na 10. Bitefu sa Slučajem Danton Stanislave Pšibiševske i na 21. Bitefu sa Zločinom i kaznom Dostojevskog. Za Mrtvi razred je rekao: „To je jedina predstava koju sam gledao pet puta. Dojmila mi se u tolikoj meri da sam odlučio da je snimim kao film. A ja nikada ne snimam svoje pozorišne režije.“
19:00
UČESNIK I SVEDOK: MIRA TRAILOVIĆ
intervju
Scenarista i sagovornik: Feliks Pašić; urednik: Lila Lukić; reditelj: Nenad Momčilović; proizvodnja: TV Beograd; snimano decembra 1988; trajanje: 42’
Intervju je sniman u direkciji Bitefa na Terazijama, na temeljima novog Ateljea 212, u čuvenom bifeu ovog pozorišta i u zgradi budućeg Bitef teatra, među skelama i majstorima. Ovo je istovremeno poslednji veliki intervju dat za televiziju, jer Mira se još pojavila u martu naredne godine povodom otvaranja Bitef teatra, a zatim ju je bolest potpuno ophrvala. Ova se emisija završava Mirinim rečima: „Mislim da su me rukovodile uvek neke crte moje ličnosti, možemo ih nazvati pozitivnim jer smatram da ima i mnogo onih koje to nisu, a to je istrajnost i optimizam u istrajnosti. Ne volim da ostavljam nezavršene poslove, ne volim da se odreknem realnih mogućnosti koje postoje i trudila sam se uvek da u tim okolnostima sačuvam lojalnost jer bez lojalnosti ne pruža nam radost uspeh koji je postignut.“
20:00
MALOGRAĐANI
Autor: Maksim Gorki; režija i scenografija: Georgij Aleksandrovič Tovstonogov; uloge: Evgenij Lebedev, Marija Sokolova, Ema Popova, Oleg Borisov, Kiril Lavrov; Predstava Velikog dramskog teatra „Gorki“ Lenjingrad, 1966; televizijski snimak: Lenfilm, 1972, SSSR; Grand prix 2. Bitef ’68); trajanje: 147’
Tovstonogov je napisao da ga je na režiju ovog komada podstaklo pozorište apsurda. Beket i Jonesko pomogli su mu da u starom komadu vidi novo – apsurdnost i besmislenost življenja njegovih junaka i zatvorene krugove po kojima tumaraju. U Malograđanima ima mesta i za ideje Brehta: „U predstavi ne treba prikazati pojedinca već životne pojave. Da bi sačuvao distancu“, pisao je reditelj, „jedna komponenta predstave mora gledaoca da vrati na polaznu tačku i primora ga da sve posmatra sa strane.“ Ovde je ta komponenta muzika. Balalajka ili mandolina s jednostavnom melodijom „surove“ romanse, ili pesmica sa gradske periferije, prodiru u radnju predstave neočekivano, dajući mogućnost gledaocu da precizno oceni šta se događa. Muzika stvara efekat otuđenosti, o kojoj i Breht piše.
Na okruglom stolu Bitefa reditelj je na pitanje zašto se opredelio za stare, ne za mlade malograđane, odgovorio: „Nisam se opredelio ni za jedne, ali opasnije je opredeliti se za mlade, jer njima pripada budućnost.“
BITEF POLIFONIJA – ODOLETI MAHNITOSTI
U mitu iz koga je ove godine proizašao slogan Bitefa i naslov Bitef polifonije, Odoleti mahnitosti, postoji livada kao omiljeno mesto okupljanja i zajedništva u igri, plesu, kupanju i branju cveća, mesto opuštanja – kao mali beg od problema svakodnevice. Ali to mesto, govori nam mit, u jednom trenutku opuštenosti, igrom privlačne prevare, postaje poprište mahnitosti i grube igre posedovanja, otimanja i trajanja u sudarima dobitaka i gubitaka, i pokušaja iskupljenja i uvek novih igara mahnitosti koje ne nestaju već se sve masovnije igraju… Koliko sami određujemo istinu, svoje angažovanje, zajedništvo i meru odolevanja mahnitosti u svetu u kome živimo sada i ovde? Koliko naša delovanja i odluke predstavljaju neizbežnost i kob, ili je sve ipak rezultat našeg nedelovanja i prihvatanja te kobi? Kako smo poverovali da nam zajedništvo više ne treba, a da razjedinjenost, otimanje od drugih ili poništavanje drugih, imaju privlačnost i predstavljaju vrhunac potvrde našeg društvenog postojanja?
Istina je uvek uslovljena mnoštvom, podseća Bahtin, ne može biti stvorena niti izgovorena iz jednog, kao ni iz prostog skupa ili zbira glasova. Celina je ta koja proširuje mogućnosti i konstituiše značenje, ma koliko delovi bili raznorodni i jedinstveni. Tako nastaje polifonija: u kontrapunktu glasova, kroz ukrštanje različitih iskustava i praksi: polemičkih, obrazovno-razvojnih, umetničkih ili participativnih. Dakako zajedničkih, okrenutih ka onoj odavno zanemarenoj, propustljivoj i sinestezijskoj zoni teatra u kojoj tragamo za delovanjem kroz javne društvene prakse, kroz pozorište u obrazovanju, u dijalogu, u pokretu, u bajkama, u parkovima, u horovima, u drugostima. Možda baš tako istupamo iz zone naše ušuškane mahnitosti, stremeći ka novom vidu kolektiviteta, jednakih i proširenih mogućnosti.
Bogat prateći program ovogodišnjeg Bitefa čine i 28. Kongres Međunarodnog udruženja kritičara (IATC), Konferencija „Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika“, „Cirkobalkana 4“ (festival savremenog cirkusa), „Bitef amfiteatar“ (posvećen studentskim radovima), „Bitef biblioteka“ (predstavljanje stručne i teorijske literature vezane za pozorište) i Radionica kolektiva „Enciklopedija reči“ You ’re talking to me? (istraživanje, analiza i klasifikacija govora).