Objavljena knjiga o velikoj divi jugoslovenskog glumišta

 KNJIGA: MARIJA CRNOBORI- ESEJI O FRAGMENTIMA
  
  
                                                           Jelena Kovačević
 

 Prošle su četiri godine otkako nije među nama najveća tragetkinja ovih prostora Marija Crnobori (1918–2014). Od Marije je imalo šta da se čuje i nauči. Redovno je pisala dnevničke zapise pa su srećom ostale dve knjige za njom, Svijet glume iz 1991. i Životić iz 2011, koji je priredila Jelena Lužina. A Marija je bila i kolumnista Ludusa, posebno aktivna u periodu izgradnje nove zgrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, njene matične kuće. U JDP-u promovisana je nova knjiga Jelene Lužine – raskošno izdanje u tvrdom povezu, na oko 350 stranica, nesvakidašnjeg formata, s propratnim kompakt-diskom, i jednostavnog naslova – Marija Crnobori. Eseji o fragmentima. Komplementarni nastavak Životića. Knjigu je objavio Istarski ogranak DHK iz Pule, 2016. godine.
 „Ako je ne čujem, ja je ne vidim“, govorila je Marija za svoje heroine. A ako bi se obrnulo, moglo bi se reći da se već listanjem ove knjige može ponovo čuti Marija: knjiga liči na nju. Očigledan je trud autorke Jelene Lužine, koja je upotrebila i teatrološka i književna znanja, pa i svoje tajne, kao što čini vičan glumac kad treba da se izbori s kakvim velikim karakterom. 
 Možda je takav pristup uticao na strukturu monografije. Po krupnim delovima liči na klasičnu, antičku dramu, s Prologom i Epilogom, a istovremeno je i počast pisanoj reči: najpre kao Životopis – ispisivanje života Marije Crnobori, Čistopis – ispisivanje besprekorne glumačke karijere, čisto Pismo je autobiografski deo, a Mnemopis – Lužinin povratak sebi, mesto spoja predmeta proučavanja i proučavaoca, in situ, pismo o knjizi, o Životiću i Mariji Crnobori. Središnji segment pripao je Marijinim profetama: mužu, reditelju i pre svega, teatrologu Marku Fotezu; i Ivi Mihoviliću, piscu prve Marijine kritike, a koja je za njega bila i jedina napisana / objavljena kritika. Ali tu, u srcu knjige je i Marijin zavičaj, Istra. I sve reči bogato podržane slikom, portretima, trenucima, dokumentima... Poseban segment čini malo poznat deo Marijine karijere – njene filmske i televizijske uloge. Za razliku od današnjih glumaca, Mariju je proslavio teatar, a ne mali ekran. I kao svako ozbiljno izdanje, ova knjiga ima popisane teatrografiju, filmografiju, bibliografiju, popis nagrada i priznanja, te reč o autorki. 
 Iza svake dobre knjige postoji i dobar razlog. A on se čita iz svakog Lužininog retka koji nije suva faktografija. Podaci su prikupljani i taložili se godinama. A od prikupljenih „fragmenata“ stvarali su se novi spojevi i uslojavanja. Tumačenje lika proisteklo je iz tog dugogodišnjeg suživota s idejom o liku. 
 Likovno rešenje izdanja sastoji se iz dva neobična elementa, zgužvane hartije i čajne kašike. Oni putuju kroz stranice jednog života. Ili možda sve vreme pratimo njihov spoj kao paralelnu priču? Estetski grafički momenat pokreće i ono što je fiksirano, štampano, ukoričeno: knjizi se vraćamo, listamo je i mimo reda. Ona nije samo narativ nego i trodimenzionalna struktura. Poštena knjiga kojom je Marija Crnobori dobila svoj novi i bezvremeni život. 
 Ovim je delom Jelena Lužina dala zalog za sve koje izgubimo. Zadužila je i budućnost, jer je u nju upisala šta je vredno iz prošlog i ovog našeg doba. 
 Jelena Lužina je dugogodišnji profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i osnivač Instituta za teatrologiju pri istom fakultetu. Pokrenula je Muzej Makedonskog narodnog teatra. Pokrenula je i redovno radi na digitalnoj teatarskoj enciklopediji Makedonije. Svojim naučnim i književnim radom zadužila je makedonsko pozorište i kulturu, jer je u njih uložila svojih poslednjih trideset godina. Doktorirala u Skoplju, diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Napola Istrijanka, napola Dubrovčanka, imala je priliku da još kao dete upozna Mariju Crnobori.