Aleksandar Milosavljević
Da li treba da nas raduje što će se Ludus, naše jedine pozorišne novine, od sada pojavljivati jedino u elektronskom izdanju. Pa zar nema ništa normalnije od toga da, u doba preseljenja sveukupnog života u virtuelni svet interneta, i Ludus dobije svoje e-izdanje?
I do sada je, naime, Ludus, u okviru sajta Udruženja dramskih umetnika Srbije, izlazio kao e-novine, ali su one pratile standardno, štapano izdanje. Jasno – dodatna objašnjenja u ova vremena su suvišna – elektronsko izdanje je, praktično, jedini način da „Ludus” preživi, jer – novca za štampu i novinsku hartiju nema. Istina, nije ga bilo ni do sada, a ove pozorišne novine su od svojih prvih dana životarile kao nekomercijalna publikacija koja se ne prodaje ne kioscima, koju retko ko pazari na blagajnama ovdašnjih teatara, koju čak ni članovi Udruženja ne plaćaju… Pa ipak, Ludus je od svog osnivanja, uz male, srećom kratkotrajne pauze, uspevao da očuva ugled uticajne novine koja itekako mnogo znači našem teatarskom životu.
Uostalom, tako su ga i zamislili njegovi osnivači, a pre svih Svetlana Bojković i Feliks Pašić. Još dugo će se prepričavati anegdote o tome kako je ovo dvoje entuzijasta, odvažnih i mudrih ljudi godinama uspevalo da pronađu pare za „Ludus”, kako je Ceca, tadašnja predsednica SDUS-a, u oštrim telefonskim razgovorima tražila (i dobijala) neophodna finansijska sredstva, kako je Feliks išao na donatorsko veče u „Metropol”, koje je organizovala Ceca, među bogatune od kojih se očekivalo da daruju naše novine, a Feliks je od Mucija Draškića, iz Ateljeovog fundusa, pozajmio crno odelo da bi uvažio dres kod, kako je u doba najveće ekonomske krize Feliks doneo tada basnoslovnih pet stotina maraka, tvrdeći da je to prilog anonimnog darodavca, a sa tim novcem smo mogli da preživimo čitavu godinu, pa i više, kako Feliks nije dozvolio da autorski honorari kasne ni dan (osim jednom), kako je docnije Tika Stanić, u svojstvu predsednika SDUS-a, raznosio Ludus po kioscima na Terazijama i, posebno, u onaj kod Ateljea, u nadi da će prodajom biti obezbeđena budućnost Novina, kako su nas magovi marketinga tokom maratonskih sastanaka uveravali da je moguće obezbediti pare za izlaženje Ludusa, ali pod uslovom da načinimo „malu” izmenu uređivačke koncepcije i, namesto slavnog Ludusovog intervjua, na srednjim stranicama objavljujemo fotografije domaćih i inostranih glumica, kako smo tražili i dobijali pomoć inostranih fondacija, pod uslovom da se istraživački bavimo određenim socijalnim temama, ali i Skupštine Beograda – vezujući Ludus za Bitef…
Radili smo sve i svašta, ali jedno nam je bila svetinja – Pašićeva uređivačka koncepcija, od koje nismo odustajali. Tako će, nadam se, biti i ubuduće, kada se Ludus definitivno preseli na internet. U virtuelni svet, u koji se, uostalom, sve evidentnije i intenzivnije preseljavamo i mi Ludusovi autori i čitaoci.