Piše: Olivera Milošević
Nakon 70 izvođenja, brojnih nagrada predstavi i glavnom glumcu, gostovanja u zemlji i regionu Nušićeva „Gospođa ministarka” Pozorišta „Boško Buha”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, stigla je, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju i u sarajevsko Narodno pozorište. Kao događaj sezone za koji se tražila karta više.
Organizatori, autori, glumci i publika bez razlike ističu značaj ovog gostovanja, kao i regionalne saradnje u oblasti kulture i umetnosti. Rediteljka Mandić Rigonat smatra da je „ovo gostovanje posebno važno zbog toga što se kultura konačno nameće kao tema u regionu. I to u trenutku kada su sve sredine veoma restriktivne prema kulturi, kada se smanjuju budžeti, a pozorišta ne mogu da sarađuju zato što su gostovanja skupa”. Reakcije sarajevske publike su bile nepodeljene: „Ostala sam bez teksta. Svi u sali bili su na kraju na nogama. Otpratili su nas tako da ću uvek pamtiti ovaj dolazak u Sarajevo. Velika očekivanja su ovde bila, karte su rasprodate istog dana kada su se pojavile u prodaji. Mogli smo i nekoliko večeri zaredom da igramo koliko je bilo interesovanje publike. Time je i naše uzbuđenje bilo veliko. Znate, dobar glas daleko se čuje, ali dok oči ne vide ne veruje se ni dobrom glasu. Mislim da je bilo veličanstveno”, oduševljena je Tanja Mandić Rigonat. Postavlja se, naravno, pitanje uspostavljanje kontinuiteta ovakve saradnje? „Veoma je važan kontinuitet, nadam se da će se naći načina i sredstava za to. Interesovanje publike je pokazalo da su ovakva gostovanja potrebna svim sredinama u regionu”, dodaje ona.
Ovo gostovanje ostvareno je zahvaljujući inicijativi Gorana Svilanovića, Generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradnju: „Ideja je sasvim jednostavna”, govori sa uzbuđenjem Svilanović. „Predstava „Gospođa ministarka” je izuzetna, verovatno u ovom trenutku jedna od najtraženijih. Imao sam priliku da je vidim u aprilu u Beogradu. Presrećan sam što je Savet za regionalnu saradnju, koji već dve godine vodim, pomogao da predstava gostuje u Sarajevu. Iz dva razloga: jedan je što je predstava stvarno dobra. Drugi je što smo Nušića vratili kući. On je bio direktor Narodnog pozorišta u Sarajevu u kojem gostuje. Biću radostan ukoliko bude prilike da sledeće godine podržimo gostovanje jedne predstave ove kuće u Beogradu. Mi pokrivamo čitav region i ta gostovanja mogu biti u Zagrebu, Podgorici, Skoplju, gde god se umetnici dogovore, mi ćemo probati da pomognemo i nastavimo to što smo počeli ovim gostovanjem”, odlučan je Svilanović. Smatra da su kultura i umetnost važni za društva kakva su naša u regionu. „Kada stvari krenu loše, kultura ne može da zaustavi negativnu spiralu, ali u situaciji u kojoj smo danas, kada ljudi žele da čuju jedni druge, ona može da bude sredstvo za vraćanje stvari u normalu, da uspostavi razumevanje. Zato sam presrećan što smo inicirali ovo gostovanje”, objašnjava on.
U jarkim bojama i dobrom ritmu, pred prepunim gledalištem, izvedeno je tumačenje „Gospođe ministarke” kao političkog vodvilja i opasno zavodljive travestije, kao sveta u kojem, kada je vlast u pitanju, ništa nije onako kako izgleda. Ministarka Gorana Jevtića ni ovde nikog nije ostavila ravnodušnim. „Naši jezici se razlikuju bezmalo kao narečja. Mi se odlično razumemo i to je prednost, da možete da konzumirate kulturu i umetnost najmanje četiri različita naroda. To je prednost, to su znanja, mudrosti koja kao na svom jeziku možete da slušate, čitate i razumete. Mi to nedovoljno koristimo. Ne treba više čekati dobre i ne dobre političke volje, ako nje nema hajde da se mi sami umetnici organizujemo i udružimo, jer potreba za tim postoji”, ističe Jevtić značaj kulturne razmene. „Sarajevo je nekada uvek budilo posebnu emociju i pažnju kod nas, tako je i danas, kada se stvari polako vraćaju u normalu. I moja generacija rado dolazi u Sarajevo, a ja sam tu dovoljno često da znam gde se jede dobra Begova čorba, gde je odličan kadaif, gde je najbolja kafa. Imam i puno prijatelja koji su mahom iz sveta pozorišta i zato mi je uzbudljivo ovo gostovanje”, kaže Jevtić.
Vlastu Velisavljevića, koji u predstavi igra ujka Vasu, različite uspomene vezuju za Sarajevo: „Dolazio sam na gostovanja u Sarajevo najpre kao član Mostarskog, zatim Tuzlanskog, pa Jugoslovenskog dramskog, sa Beogradskim dramskim takođe i evo sada i sa Pozorištem „Boško Buha” u kome sam sa dvanaest godina prvi put stao na scenu, u vreme kada ga je vodila Nušićeva ćerka Gita Predić. Ovakva gostovanja su važna ako može da se vrati nešto od onoga što smo nekada zajedno imali. To je veoma teško, veliki je jaz napravljen. Trebaće mnogo, mnogo vremena i truda i ovakvih gostovanja. Ja sam uvek za progres i napredak, ali evo, prvi put želim da se u regionu vrati ono što je nekad bilo”, priča Velisavljević.
Katarina Marković igra Raku, njeno iskustvo je posebno: „Ovo je prvi put da sam u Sarajevu, jesam kao veoma mala prolazila sa roditeljima, ovo je bio jedan od logičnih puteva prema moru, ali prvi put sam svesna ovog grada. I veoma sam raznežena, svi su tako topli, ljubazni i srdačni da vam dođe da se izgrlite sa svakim i sa slučajnim prolaznikom”, priča ona. „Sa ovom predstavom često gostujemo – i do tri puta mesečno, od toga je bar jedno gostovanje u regionu. Bili smo u Rijeci i Zagrebu, evo nas u Sarajevu i to nam je veoma nam je važno, prava privilegija, jer ovakva gostovanja su veoma retka”, misli Katarina Marković.
Nušićeva britka duhovitost na temu vlastoljublja i u šta sve to može da se pretvori i ovo smelo, savremeno tumačenje imalo je izuzetan prijem u Sarajevu. Publika je na nogama, uz ovacije otpratila beogradsku Gospođu ministarku iz Narodnog pozorišta. Valentin Incko, Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH bio je u publici i smatra da je „predstava izuzetna. Ovo gostovanje ima i važnu političku poruku o tome kako je neophodna veća saradnja u oblasti kulture u regionu”, kaže on.
„U godini u kojoj slavimo Nušićev 150-ti rođendan izuzetno je značajno ovo gostovanje beogradske „Gospođe ministarke” u Narodnom pozorištu Sarajevo, ne samo zato što je ovo pozorište jedno od onih koje je početkom prošlog veka osnivao Nušić, već i zbog potrebe za intenzivnijom regionalnom saradnjom u oblasti kulture i umetnosti”, razmišlja Dževdet Tuzlić, urednik Redakcije za kulturu i umetnost RTV BiH i dodaje: „Razgovarali smo sa gostima iz Beograda i ljudima iz Saveta za regionalnu saradnju o tome koliko je kultura pitanje političke scene, a umetnost deo stvaralačkog bića umetnika. Za kontinuitet ovake saradnje i razmene potrebna je politička volja, umetnici jedva čekaju da svoja dela pokažu u svim sredinama u regionu. Političari zato moraju više da razmišljaju o kulturi, pa verujem da će do toga ubrzo doći”.
Za Nenada Ševgića iz Saveta za regionalnu saradnju upravo ovo gostovanje je indikativno. „Publika koja je do poslednjeg mesta ispunila Narodno pozorište u Sarajevu na predstavi koja je stigla iz Beograda je najbolji signal upravama pozorišta u regionu, a i organizaciji poput Saveta za regionalnu saradnju. Što se nas tiče, mi ćemo nastaviti da pomažemo ovakvu saradnju. Uloga naše organizacije je prevashodno ekonomska, da stvaramo radna mesta i obezbeđujemo prosperitet regiona. Ja mislim da koliko je potrebna hrana na stolu, toliko nam treba i hrana za dušu. Ovakve saradnje značajne su zbog ono malo duše koja nam svima treba”, kaže Ševgić.
„Predstave poput Nušićeve „Gospođe ministarke” Pozorišta „Boško Buha” su teatarski praznici i podsetnici zbog kojih volimo pozorište”, piše jedan ugledni sarajevski portal za kulturu nakon ovog gostovanja. Umetnost osvaja prostore slobode i prevazilazi granice koje uspostavljaju predrasude i nerazumevanja. Zato je važna regionalna saradnja i razmena u oblasti kulture i umetnosti, pokazalo je „Buhino” gostovanje u Sarajevu.