JOŠ UVEK ODBROJAVAMO
Prošlogodišnju belešku povodom Borinih dana završili smo upozoravajućom rečenicom: „Naredne 36. Borine dane, ili ćemo organizovati u novoj zgradi vranjskog pozorišta, ili ćemo konačno izgoreti…“ Jesmo li izgoreli? Još uvek odbrojavamo!
Pozorište u Vranju uprkos svemu i dalje postoji. Postoji i pozorišni Festival. I publika. Ovogodišnje Borine dane otvoriće premijera rađena po njegovoj literaturi, u režiji jednog od najtalentovanijih mladih reditelja u Srbiji… Čarolija je preživela… Nismo izgoreli… Kao savest vremena, još uvek odbrojavamo!
Da li to znači da smo izdržljiviji nego što smo verovali? Da li to znači da smo –iskaljeni kroz ludilo piromana, zapredeni u tajnama papirologije investicionih projekata, ophrvani realnošću limitiranih budžeta, bačeni na kolena pred Njegovo Veličanstvo Tender, dotučeni banalnim zatrovanim oplatama i čime sve ne – postali čvršći i odlučniji nego ikad? Možda. Još uvek odbrojavamo!
Da li to znači da smo postali bolji umetnici nego što smo pre ovih nevolja bili? „Narodna drama“, „Opštinsko dete“, „Tri sestre“, „Uvela ruža“, ove predstave bi mogle nekome da posluže kao argument za pozitivan odgovor na ovo važno pitanje. Pa zašto onda, kad eto možemo i ovako, još uvek odbrojavamo?
Zato što nam niko nije odgovorio na neka bazična pitanja: Da li je preživljavanje život, a dovijanje stil života? Čime su vranjski glumci zaslužili da nemaju svoju scenu? Čime je publika u Vranju zaslužila da, pored kvalitetnih predstava koje čine ovogodišnju selekciju Borinih dana, ne može da vidi i „Pijane“ ili „Mrešćenje šarane“ Ateljea 212, ili „Hamleta“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ili „Koštanu“ ili „Duha koji hoda“ Srpskog narodnog pozorišta, ili „Rodoljupce“, ili „Belu kafu“ ili „Mariju Stjuart“ Narodnog pozorišta… Ili sve te predstave zajedno, što je u jednom trenutku možda i bilo na vidiku, kada smo kvalitetom programa zaslužili ozbiljnu finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije… Tada bi ovaj Festival ispunio svoju misiju koju smo Ivan Medenica, Ksenija Radulović i ja tako ambiciozno i možda utopistički, u vremenima kada pozorišta nisu gorela, postavili – da Borini dani svojim programom značajno utiču na pozorišnu produkciju i teatarski život Vranja.
Zato, i zbog još mnogo čega, još uvek odbrojavamo. Jer život je treptaj oka, a mi smo odlučili da ne zažmurimo. Nikome!
Željko Hubač, umetnički savetnik 36. BPD