SLUČAJ FRLJIĆ, FILOZOFSKI TEATAR…
Aleksandra Jakšić
Nakon našeg Bitefa sledi svakako najznačajnija pozorišna smotra na eksjugoslovenskom prostoru – sarajaveski MESS. Ovaj internacionalni teatarski festival ove godine održan je u izmenjenom konceptu, od 30. septembra do 9. oktobra, i to po 56. put. Prvih sedam dana bilo je fokusirano na strane produkcije, tj. na glavni program, zatim je usledio novi segment MESS market – dvodnevni prikaz savremenog teatra iz BiH i regiona namenjen najpre selektorima iz inostranstva uz predstavljanje budućih projekata – poslednja tri dana bila su rezervisana i za generalnu skupštinu Evrospke teatarske konvencije (ETC), a bio je zapažen i Mali MESS, program za najmlađe…
MESS JE POČEO „KOREKCIJOM“
Osvrćući se na kontekst prikazanih predstava, rukovodilac umetničkih sadržaja MESS-a Selma Spahić navela je da je ovogodišnji festival bio posvećen ličnom i političkom aspektu naše svakodnevice. „Bilo da propituju porodice u ekstremnim društvenim okolnostima ili su eksplicitno političke, predstave otvaraju teme sa kojima se društva u kojima su nastajale nerado u javnom diskursu suočavaju. MESS je predstavio nova imena, ali i dobro poznate autore poput Koršunovasa, Unkovskog, Pašovića i Lorencija“, istakla je Spahićeva.
Festival je počeo savremenim plesom. Češka predstava Korekcija (VerTeDanceo.s.) bavi se manjkom lične slobode, osamljivanjem i našom moći odlučivanja. Čehovljevog Galeba postavila su dva poznata rediteljska imena: Mađar Tamaš Asher (Katona Jozef Sinhaz) i Litvanac Oskar Koršunovas (OKT / Vilniaus miesto teatras), koji kaže da „postaviti Čehova na scenu znači postaviti dijagnozu bolesti našeg vremena, boli naše duše, koristeći intonacije kao skalpel“. Dom eros vera (Med a prach) iz Slovačke svojevrsni je spoj teatarskih, muzičkih i slikarskih elemenata, predstava Iza kulisa biskvit zemlje (Touretteshero) iz Ujedinjenog Kraljevstva pruža jedinstven pogled na svet iz perspektive lika s Tauretovim sindromom, Gradski divovi (Fortebraccio Teatro, Italija) nedovršeno su Pirandelovo delo koje predstavlja mit umetnosti, mlada meksička trupa „Lagartijas Tiradas al Sol“ izvela je Zvuke vatre, priču, insceniranu uz pomoć igračaka i figurica, o meksičkim revolucionarima 60-ih i 70-ih godina koji su pokušali da promene društvo i čije je postojanje izbrisano iz istorije. Francuski performans Forecasting (Kaaitheater) zasnovan je na zbirci amaterskih videa s jutjuba, koji variraju od opasne banalnosti do poezije, a postaju trodimenzionalni u preciznoj koreografiji Barbare Matijević. Iz Sirije, a nakon festivala u Avinjonu, sarajevskoj publici su se predstavili Mohamed el Atar i Omar Abusada svojom najnovijom predstavom Dok sam čekao, koja se bavi sudbinom njihovog prijatelja, preminulog od posledica policijskog premlaćivanja u Damasku. Iz Slovenije su izvedene dve predstave: Konferencija ptica Gledališča Glej i Kralj Ibi Slovenskog narodnog gledališča Ljubljana.
„Zlatni lovorov venac“ za najbolju predstavu u celini pripao je upravo Kralju Ibiju, a ovenčani su i reditelj ovog komada Jernej Lorenci, kao i tumač naslovne uloge Jernej Šugman. Lorenci pruža vlastitu viziju brutalnosti i primitivizma našeg doba, zasnovanu na predlošku beskrupulozne, urnebesne, mračne drame Alfreda Žarija. „Tekst koji glumci govore potpisan je kao ’sabrana dela kolektiva Ibi’ i ne znači samo da su protagonisti stvorili sopstveni tekst po Žarijevim motivima već je to bitan mehanizam predstave – sve što rade na sceni je ibijevsko… Kolektiv Ibi izvodi nemilosrdnu, obešenjačku, crnohumornu igru koja je ogledalo sveta… (Njihov) nož prodire i u opšte ljudske kvalitete, kao i u specifične situacije… Zbog svoje neposrednosti neke scene rade na prvu loptu, ali to je namerno… Sve zajedno funkcioniše kao surova igra u koju kolektiv Ibi hrabro uranja, s vremena na vreme ponašaju se kao naivno iskreni Utopijani, a s druge strane kao socijalno neprilagođeni pojedinci koji se ne stide svoje bezobzirne pohlepe, glorifikovanja degradiranih vrednosti i politički nekorektnih stavova… Sve ovo gledalac ne može da prihvati lako i bez problema, iako je potpuna afirmacija ibijevske logike zapravo njeno kritikovanje. Lorenci je vešto složio scene i pažljivo vodio gledaoca kroz kontroverzne odgovore, igrajući se njihovim osećanjima… Kolektiv Ibi donosi ultimativnog Ibija“, pisala je kritika slovenačkog Dela posle premijere početkom 2016. godine.
„Ovogodišnji MESS po svome sadržaju bio je jedno od najznačajnijih i najuspešnijih izdanja ovog festivala u poslednjih 20 godina. Zabeležio je i najveću posećenost… Nažalost, uspeh je delimično pao u senu događaja poslednjeg festivalskog dana kada smo, izloženi pritiscima i pretnjama, odlučili da zbog sigurnosti publike predstavu Naše nasilje i vaše nasilje igramo kao internu izvedbu. Predstava nije otkazana, nije zabranjena, niti cenzurirana, već odigrana pod specifičnim uslovima isključivo zbog sigurnosti publike!“, rezimirao je na konferenciji za novinare krajem oktobra direktor festivala Nihad Kreševljaković, podsećajući da MESS i dalje Sarajevo i region čini mestom kulturnog utočišta.
A evo o čemu se zapravo radi.
SLUČAJ FRLJIĆ
Pomenuti MESS market, ali i ceo sarajevski festival, obeležila je nova predstava Olivera Frljića Naše nasilje i vaše nasilje ili, preciznije, sve što se dešavalo u vezi s njom. Komad nastao u međunarodnoj koprodukciji (HNK Ivana pl. Zajca, Rijeka; HAU, Nemačka; Wiener Festwochen, Austrija; Slovensko mladinsko gledališče; Kunstfest Weimar, Nemačka; Zürcher Theater Spektakel, Švajcarska i MESS) originalno je naručio berlinski HAU teatar za potrebe festivala „Estetika otpora – Peter Vajs 100“. Učesnicima je polazište za pozorišni rad bilo Vajsovo čuveno delo o odnosu kapitalizma i fašizma, te pripovest o antifašističkoj saradnji progonjenih i teško kažnjavanih intelektualca i radnika na sprečavanju užasa tridesetih godina prošlog veka u Evropi. Frljić pak promatra, kako je najavljeno u programu, „Evropu naivno zatečenu izbegličkom krizom, Evropu koja spremno zaboravlja na svoju kolonijalnu prošlost, dok jednako tako spremno zatvara granice hiljadama koje beže pred posledicama evropske i američke politike… Sliku snažne, sjajne Evrope nagriza rastuća paranoja i odsvuda nam se šalje poruka: nigde više niste sigurni. Strah je ipak najsigurniji preduslov za mržnju. Jesmo li svesni da naše blagostanje zavisi od hiljada mrtvih na Bliskom istoku? … Oplakujemo li jednako žrtve terorističkih napada u Parizu i Briselu, kao i onih u Bagdadu? U kom trenutku smo poverovali da smo gospodari istine i da je naš Bog svemoćniji od drugih? I gde se u svemu tome nalazimo mi gledaoci dok plačemo u polumraku dvorane pred fikcionalnim prizorima, ali ostajemo ravnodušni pred stvarnim ljudima u izbegličkim kampovima?“
Međutim, kako smo već navikli kada je o Frljiću reč, još pre sarajevske premijere došlo je do pravog medijskog linča autora. Budući da je predstava praizvedena još u maju u Austriji, raznorazni komentari iz strane štampe stigli su i do ovih prostora. U Beču je vrlo loše ocenjena, kritičar lista Die Presse bio je okrutan – Frljićevu predstavu okarakterisao je kao cinizam bez ikakve mere i smisla, prozvao ju je jednostavnom i sirovom, te je napisao da deluje amaterski i dosadno dok pokušava da šokira publiku – a u Poljskoj je tužbu protiv predstave podnelo nekoliko gradskih odbornika nakon što je njihova koleginica gledala izvođenje „u kojem je vređano versko i nacionalno dostojanstvo građana“. Posle nemačke premijere krajem septembra pojavila se kritika koja je predstavu svela na redosled proračunatih pseudoprovokacija i klišeiziranih slika nasilja za koje Frljić tvrdi da ih razotkriva, a u stvari ih stalno koristi za ilustraciju svoje teze o lošoj strani kapitalizma i opštoj krivici Zapada (Saša Kriger, blog „Stage and Scrren“).
Ali ne radi se ovde o tome da li je predstava dobra ili loša već da su (hrvatski) mediji o njoj stvorili lažnu sliku, opisujući scene izvađene iz konteksta, dajući im tako pogrešno značenje i nameru, optužili su je za blasfemiju i vređanje verskih osećaja hrišćana i muslimana u BiH, a potom su to preneli bh. novinari. Sve je rezultovalo otvorenim pretnjama organizatorima i učesnicima festivala, dovedena je u pitanje sigurnost publike, te je direkcija odlučila, kako smo već pomenuli, da se predstava izvede interno.
„Predstava upravo metodom subverzivne afirmacije kritikuje ono za šta je uporno optužuju i ni u jednom svom segmentu nema nameru da uvredi niti omalovažava bilo koju versku zajednicu, ne dovodi u pitanje vrednosti niti jedne religije nego postavlja pitanje njihove zavisnosti od liberalno-kapitalističkog sistema koji svakodnevno živimo, te istovremeno poziva postkolonijalnu Evropu da preuzme odgovornost za svoju prošlost“, džabe su koproducenti pisali demanti.
Izgleda da u Sarajevu ne važi da svako ima slobodu izbora, pa tako i da ne ide na predstave čiji sadržaj ne podržava…
Treba još dodati da je jedna od specijalnih nagrada žirija otišla upravo publici MESS-a koja je na vlastito insistiranje prisustvovala Frljićevoj predstavi.
FILOZOFSKI TEATAR
Hrvatsko narodno kazalište (HNK) Zagreb nastavlja s vrlo popularnim ciklusom Filozofski teatar, koji u razgovorima o aktuelnim temama u kontekstu savremenog društva i mesta pozorišta u njemu ugošćava značajna imena inostrane i domaće filozofske i umetničke scene. Ovogodišnje, treće izdanje Filozofskog teatra „želi još malo da odstupi od uobičajenog okvira i dovede na pozornicu HNK-a istaknute svetske intelektualce, ljude koji izviru iz neočekivanih okvira“, izjavio je urednik ovog programa Srećko Horvat i najavio „spoj ekonomije, sociologije, filozofije, pa čak i rokenrola“. Prvi gost u ovoj sezoni bio je britansko-pakistanski filozof, pisac i aktivista Tarik Ali, koji je ovog puta u HNK došao isključivo u svojstvu dramskog pisca, kao autor teksta Nove pustolovine Don Kihota, premijerno izvedenog u ovoj kući početkom godine.
Tarik Ali je već dan kasnije, 31. oktobra, gostovao u Narodnom pozorištu u srpskoj prestonici – beogradsko izdanje Filozofskog teatra pokrenuto je krajem prošle godine. Tom prilikom je u prepunoj sali (zbog velikog interesovanja razgovor je prenošen i na video-bimu u foajeu Scene „Raša Plaović“) govorio o aktuelnoj političkoj situaciji u državama bivše Jugoslavije, osvrnuo se i na sukobe u istim, smatrajući da su sve zemlje podjednako odgovorne za zločine koje su činile. Bilo je reči i o grčkoj krizi, te bregzitu, svakako o, u tom trenutku, predstojećim američkim izborima… Gosti Filozofskog teatra u Narodnom pozorištu u Beogradu do sada su bili Franko Bifo Berardi, Srećko Horvat, Renata Avila i Džulijan Asanž.
Filozofski teatar u Zagrebu nastavlja se već 4. decembra – stiže Janis Varufakis, bivši ministar finansija Grčke i čovek kog nazivaju rok zvezdom među ekonomistima. A potom u januaru sledi prava poslastica, spoj filozofije i rokenrola – na pozornici HNK-a susrešće se italijanski filozof i marksista Franc Bifo Berardi i Bobi Gilespi, pevač benda Primal Scream, čiji je poslednji album Chaosmosis inspirisan Bifovom filozofijom.
Podsetimo, Filozofski teatar započeo je 2014. godine. Uz godišnje premijere, u Hrvatskom narodnom kazalištu se u sklopu ovog programa jednom mesečno održavaju debate o pozorištu i društvu, te tako vraćaju filozofiju u teatar i teatar filozofiji. Međutim, cilj Filozofskog teatra pre svega je reafirmacija pozorišta kao javnog prostora, odnosno pretvaranje centralnog hrvatskog teatra u središnje mesto javne reči i promišljanja.
Gosti Filozofskog teatra u Zagrebu dosad su bili filozofi Slavoj Žižek i Julija Kristeva, pisac Nikolo Amaniti, sociolozi Saskia Sasen i Ričard Senet, ekonomista Tomas Piketi, glumica Vanesa Redgrejv. Žižek je za Filozofski teatar napisao svoju prvu dramu Antigona, koja bi u narednoj sezoni trebalo da bude izvedena u HNK-u.