Razgovarala Sonja Ćirić
Kad je Ivana Dimić početkom godine najavila da ide u penziju, kolektiv „Ateljea 212” je predložio da im novi upravnik bude kolega, glumac Branimir Brstina. Osnivač ovog i svih ostalih gradskih pozorišta, Skupština grada Beograda, raspisala je konkurs za novog upravnika „Ateljea” i, srećom, izabrala Brstinu. Zašto – srećom, pa zato što praksa govori da je nenametnut upravnik bitan preduslov za dobre međusobne odnose kolektiva.
Branimir Brstina je u „Ateljeu 212” od 1983. godine, angažman je dobio samo godinu dana nakon diplomiranja u klasi Minje Dedića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Osim u „Ateljeu”, Brstina je glumio i u Narodnom pozorištu (prva uloga), „Zvezdara teatru”, Jugoslovenskom dramskom, Srpskom narodnom pozorištu, u pozorištu „Boško Buha”, u Gradu teatru Budva… u mnogim televizijskim serijama i filmovima, a i režirao je u „Ateljeu 212”.
Na prvoj konferenciji za medije, Branimir Brstina je priznao da verovatno ne bi imao hrabrosti da prihvati novu ulogu da ga nisu predložile kolege iz ansambla. „Ne mislim da od mene nešto počinje, ja sam nastavljač dela koje je počelo 1956. godine. Ovu kuću su zaista stvarali velikani i mi tek treba da vidimo hoćemo li nešto od toga dodirnuti. Nadam se da ćemo do nekih visina uspeti da dođemo”, rekao je. Tom prilikom je najavio tri premijere do kraja godine: Nušićevu „Ožalošćenu porodicu” režira Marko Manojlović na Velikoj sceni, mlada rediteljka Maja Maletković radiće „Volvo kamioni” na sceni „Petar Kralj”, a Snežana Trišić će na Velikoj sceni postaviti Horvatov komad „Kazimir i Karolina”.
Branimir Brstina je retko kad bio gost medija – pripada grupi nebrojnih glumaca koji se bolje osećaju bez novinara u blizini. Kad sam ga zamolila da sa „Ludusom” podeli svoje prve utiske na novom radnom zadatku, Brstina je, izuzetno srdačno, ljubazno, a pre svega otvoreno, napomenuo da bi mu privatno ugodnije bilo da ne kontaktira sa novinarima („Molim vas, razumite me, nema tu ničeg ličnog”, insistirao je), ali će i sad i ubuduće poštovati obavezu koju podrazumeva njegovo novo radno mesto, obavezu da odgovori na interes javnosti za pozorište kojim upravlja.
U „Ateljeu” ste 31 godinu, koje je mesto ovog pozorišta u Vašem životu?
Atelje 212 je mesto mog nadahnuća, stvaralačkog početka i nadam se, jednog dana (kad taj dan dođe), dostojnog umetničkog zaokruženja.
Postoji mišljenje da su glumci najbolji pozorišni upravnici zato što javnost najčešće poistovećuje i identifikuje pozorište baš sa glumcima koji u njemu igraju. Molim za komentar.
Nađoh se ovih dana (kao glumac) na čelu „Ateljea 212”, iako sam oduvek mislio da je za pozorište najbolje da ga vodi pisac, kao roditelj svih pozorišnih umetnika.
Takođe, postoji mišljenje da pozorište može dobro da vodi samo čovek koga su izabrali zaposleni tog pozorišta, a ne izabranik neke vlasti.
Mislim da je jako važno šta misle zaposleni, ali to ne mora garantovati i uspeh.
Tokom glumačke karijere promenili ste nekoliko upravnika. Koje njihove odlike ćete primeniti u ovoj najnovijoj ulozi?
Kao glumac u procesu stvaranja uloga pažljivo sam posmatrao ljude, njihove sudbine, osobine, karaktere, koje često nisam racionalizovao. Verujem da ću tako danas, na ovom mestu, umeti da se setim svega važnog, pametnog i uzvišenog u delima prethodnika. A toga je bilo.
Većini vaših prethodnika je bilo lakše nego što će biti Vama, prvenstveno zbog većeg budžeta kojim su raspolagali. Kako ćete prebroditi taj problem?
Nema mi druge, nego skači i plivaj!
Da li je moguće raditi zahvaljujući entuzijazmu?
Tako počinje…
Da li ste zadovoljni saradnjom sa osnivačem, sa Skupštinom grada?
Da. Početak je. Svi smo još dobri, gledamo u napred… a kasnije, kad se bude sabiralo, videćemo kako ćemo se uzajamno ocenjivati.
Uveli ste dva nova tela: Umetničko veće i Stručni savet. Kakvi su njihovi zadaci?
Suštinski smo zajednica koja treba da doprinese očuvanju identiteta pozorišta, njegovom razvoju, usavršavanju, sprečavanju samovolje, razmeni različitih ideja.
Najavili ste osnivanje Fondacije Ateljea, ko će biti njeni članovi i šta očekujete od Fondacije?
Još je u začetku, objavićemo kad bude nešto konkretno.
Šta će vam biti najteže? Da li možda da dojučerašnjim kolegama sad budete upravnik?
Neće biti lako, ali dobar smo mi ansambl.
Najavili ste da će sve što je dobro u „Ateljeu” i dalje ostati dobro. Šta konkretno?
To je bio slogan iz 1992. godine, posle renoviranja „Ateljea”, kad je obnovljen rad: „Sve što je bilo dobro, ostaje po starom!” Dopalo mi se da to kažem (citiram) na konferenciji za štampu. Hteo sam da podvučem da ću biti nastavljač dobrog duha „Ateljea 212”. Ne bih to posebno objašnjavao. Nekako se to u pozorištu zna. Dobro ostaje samo od sebe. I uvek bude tako!