ZAKONSKE OMČE O VRATU TEATRA

Piše: Tanja Nježić

Sastanak Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, održan 11. maja imao je tri tačke dnevnog reda, trajao je četiri sata, a postavljen je čitav niz pitanja koja su ostala uglavnom bez odgovora.

„Ako hoćemo da održimo repertoar nužno moramo da kršimo zakon”, rekao je Aleksandar Milosavljević, direktor Srpskog narodnog pozorišta na ovoj sednici Odbora za kulturu Skupštine Srbije, kojoj su prisustvovali i ministar kulture Ivan Tasovac, neki od direktora srpskih teatara, te predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, Vojislav Brajović.

Predsednica Odbora, Vesna Marjanović postavila je po prvoj tački Dnevnog reda, Izveštaju o radu Ministarstva kulture za period januar – mart 2015. niz pitanja i konstatovala da se i ne spominje Zakon o kulturi, odnosno Nacrt Zakona o izmeni Zakona o kulturi. Ministar Tasovac je odgovorio da se na Zakonima radi, a na većinu postavljenih pitanja nije odgovorio.

Druga tačka se odnosila na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i uredbe kojima se uređuje postupak za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje koji bukvalno blokiraju rad pozorišta. Ovi pravni akti predviđaju da ustanova može da angažuje samo deset posto od ukupnog broja zaposlenih, što bi na primeru Zvezdara teatra sa 18 zaposlenih značilo ugovaranje saradnje sa 1,8 ljudi… O problemima u praksi govorili su Vojislav Brajović, predsednik UDUS-a, Tamara Vučković, direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Aleksandar Milosavljević, čelnik SNP Novi Sad, Zoran Stamatović, direktor NP Užice i drugi. Direktori pozorišta u Srbiji zatražili su da se hitno promene pravila o zabrani zapošljavanju u javnoj upravi jer, u protivnom, teatri neće moći da rade.

Govoreći, između ostalog, o problemima koje pozorišta imaju zbog Zakona o budžetskom sistemu, Vojislav Brajović zatražio je od poslanika da što hitnije iniciraju usvajanje novog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi. Nakon što je pročitao dopis koji je dobio iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u kome se navodi da će taj zakon uvažiti specifičnosti ustanova kulture, kada je reč o zapošljavanju, odnosno angažovanju saradnika i stručnjaka, Brajović je i primerima argumentovao štetnost postojećih normativnih odredbi, njihovu neprimerenost radu teatara. Dodao je da „u UDUS-u ima i blizu 200 samostalnih umetnika, koji će izgubiti taj status jer ne mogu da rade sve dok ih neko ne angažuje. A saradnju umetnika finansiraju pozorišta sama, iz svojih sredstava”.

Aleksandar Milosavljević, direktor SNP-а, govorio je, između ostalog, o problemima sa izvođenjem baletskih predstava: „Naš baletski repertoar nosi 15, 16 mladih igrača baleta, koje niti mogu da angažujem, a da ne prekršim zakon, niti mogu da ih zaposlim dok, s druge strane, nemam pravne mogućnosti da penzionišem one koji već odavno ne mogu da nastupaju na sceni. Ako hoćemo da pozorište funkcioniše i da bude izvođen pun repertoar nužno je kršiti Zakon”, dodao je on.

Milosavljević je poseban utisak na članove Odbora ostavio rekavši: „Nedostatak novca jeste problem ali nije najveći. Najveći problem je odsustvo sistema”.

Tamara Vučković je skrenula pažnju da bi uz puno poštovanje ovih zakona Jugoslovensko dramsko pozorište moglo da skine 90 odsto predstava sa repertoara i pozvala je ministarstva da se konsultuju sa institucijama kulture kada budu donosili druge zakone, kakav je na primer Zakon o platnim razredima.

Direktor Narodnog pozorišta Užice, Zoran Stamatović je rekao da ima problem da zaposli ljude čak i na radna mesta onih koji su otišli u penziju i dodao da je ovde reč o NEprepoznavanju specifičnosti problema „jer nama je potrebna i Julija od 18, a ne od 108 godina ili Ričard koji je otišao u penziju”.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac kazao je da problem sa ovakvim načinom finansiranja i zabranom zapošljavanja nemaju samo pozorišta kao zasebni deo kulture, već sve institucije. On je kazao da je problem potrebno rešiti sistemski i da se ne može govoriti samo o zahtevima jedne grupe. Nije govorio o tome zašto u skladu sa mogućnostima, pa i dužnostima resornog ministarstva, nije reagovao u procesu donošenja tih zakona, učinio napor da se kultura izuzme (kao što je to slučaj sa prosvetom), ni zašto Skupštini nije ponuđen, pa samim time ni usvojen, amandman kojim bi ove zakonske omče bile skinute s vrata kulture.

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak kazao je da se nada da će Zakon o maksimalnom broju zaposlenih biti gotov u prvoj polovini godine, a da će početi da se primenjuje donošenjem novog budžeta, odnosno sa novom budžetskom godinom. Napomenuo je da je u saradnji sa Ministarstvom kulture to ministarstvo uvidelo probleme kulturnih institucija i da bi novi Zakon trebalo da bude prilagođen njihovim potrebama.

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović je kazao da oko finasiranja i zapošljavanja, pozorišta treba da konsultuju Ministarstvo finansija, koje jedino može da odobri novac.

Kada se govorilo o položaju samostalnih umetnika, odnosa/obaveza republike i lokalne samouprave prema ustanovama i umetnicima, ministar Tasovac je rekao da lokalna samouprava treba da preuzme odgovornost, odnosno da ustanove treba da se obrate osnivaču. Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu Beograda, je napomenuo da zakone (o zapošljavanju i druge) donosi Republika, te da lokalna samouprava u tom pogledu nema mnogo mogućnosti da rešava stvari.

Članovi Odbora Vladimir Đukanović i Milorad Cvetanović su u više navrata isticali da su prethodne vlade uništavale kulturu, te da ne može sve sad vlada Aleksandra Vučića da sredi i uradi. Postavljali su i pitanja Vojislavu Brajoviću kao nekadašnjem ministru. Cvetanović je citirao izvod iz Brajovićevog davnašnjeg intervjua u kome je govorio o privatizaciji u kulturi. Ocenivši da je pitanje dragoceno, Brajović je odgovorio: „Privatizacija je predviđena kao moguća, ali ne ni nužna ni preporučljiva. Ukoliko bi do nje došlo, Zakon je predviđao da nije bilo moguće izvršiti promenu namene. Zakon o kulturi koji je prošao javnu raspravu u vreme dok sam bio ministar nije onaj koji je usvojen i koji je sada na snazi. Podsetiću, došlo je do promene vlade, pa je taj zakon prekrojen i iz njega je, između ostalog, izbačen set članova koji se odnose na uslove privatizacije.” Primer je, inače treća tačka dnevnog reda Sednice, slučaj „Avala filma” čija privatizacija otkriva pravu sliku odnosa države prema institucijama kulture i reformskih zakona koji smanjuju prava i mogućnosti nosilaca nacionalnih interesa.