OBJAVLJENA SELEKCIJA STERIJINOG POZRJA

Selektor 60. Sterijinog pozorja Marina Milivojević Madjarev objavila je spisak predstava koje će učestvovati na jubilarnom Festivalu.

Za selekciju nacionalne drame i pozorišta odabrano je sam devet predstava:

Providenca Stevana Koprivice, režija Egon Savin, Centar za kulturu Tivat (Crna Gora)

Stevan Koprivica i Egon Savin napravili su uspešan spoj motiva i likova iz Čehovljeve drame Ujka Vanja i mediteranske melanholije. Odavno nismo imali prilike da gledamo predstavu koja slika imploziju ljudskih osećanja. Junaci Providence međusobno se iscrpljuju u ljubavnim mnogouglovima, nesvesni aviona koji nadleće i koji nagoveštava novo, surovije vreme. Reč je o pravoj pozorišnoj studiji osećanja ljubavi koja pokazuje da je ljubav kompleksno osećanje koje ima svoje svetle, ali i tamne valere. U pozorišnom smislu Providenca je rađena u najboljem izdanju dramskog teatra – psihološki utemeljeni likovi i suptilno vođena radnja.

 Zmajeubice Milene Marković, režija Iva Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd

Drama Milene Marković poetično govori o zanosu i stradanju mladosti u brutalnom kapitalističkom svetu. Dok gledamo Zmajeubice postaje nam savim jasno kako glad za životom, priznanjem i znanjem, udruženi sa poniženjem siromaštva dovode do toga da mlad čovek posegne za revolverom. Zmajeubice nam pomažu da povučemo paralelu između Sarajeva kakvo je bilo pre 101 godinu i nas ovde i danas i da se zapitamo da li svet koji se temelji na ultimativnom bogaćenju bogatih i sve većem siromašenju siromašnih ne sprema sebi novog Gavrila Principa. Da li će nove generacije, kada uvide da im društvo ne daje realnu šansu za rast i razvoj, odlučiti da taj svet dignu u vazduh?

Život stoji, život ide dalje Filipa Vujoševića, režija Jelena Bogavac, Bitef teatar Beograd

Predstava govori o sudbini glumaca u uslovima primene tržišne ekonomije u domenu kulture. Šta se dešava kada pozorišna predstava postane projekat, a dobijanje novca za projekat i opravdavanje projekta postanu važniji od same umetnosti? Predstava je rađena u duhu verbatim pozorišta sa željom da publiku podstakne na razmišljanje da li je upotreba dokumentarne građe dovoljan dokaz o istinitosti i angažovanosti ili i dokumentarna građa može da bude predmet manipulacije i zloupotrebe.

Doktor Nušić po Nušićevoj komediji DR, adaptacija i režija Kokan Mladenović, Kruševačko pozorište i Narodo pozorište Sombor

Predstava Doktor Nušić dosledno prebacuje Nušićevo delo u savremeni društveni kontekst koristeći principe brehtovskog pozorišta. Gledajući Nušićevo delo kroz nov, mnogo tamniji okvir, dobijamo uvid u duboku vezu između našeg i Nušićevog vremena.  Iako unosi velike izmene u sam tekst, Kokan Mladenović ostaje veran glavnoj vrednosti Nušićevog dela – satiri i slikanju naravi. Ova predstava je značajna i stoga što pokazuje da koprodukcijski rad u pozorištu može dati relevantne umetničke rezultate, te da glumci koje smo do sada gledali pre svega u dramskim ulogama mogu uspešno da igraju čitav niz pozorišnih žanrova.

Mister Dolar Branislava Nušića, režija Snežana Trišić, Narodno pozorište – Narodno kazalište – Népszínház Subotica

Navikli smo da na Nušića gledamo kao na veselog i blagonaklonog kritičara palanačkog mentaliteta. Međutim, ove sezone srpski teatar pokazao nam je mnogo mračnije i ubojitije Nušićevo lice u kome možemo da sagledamo tamnu stranu naše sadašnjosti. Reprezentativni primer novog tumačenja Nušićevog dela upravo je predstava Mister Dolar. Rediteljka Snežana Trišić je Nušićevo delo stavila u savremeni kontekst i postavila pitanje gde se i oko čega okuplja današnja samozvana društvena elita i ko su njeni članovi te kako su oni došli na pozicije na kojima ih pronalazimo u Nušićevom komadu. Reč je o uzbudljivoj, dinamičnoj i razotkrivajućoj komediji kojoj poseban šarm i snagu daju brehtovski songovi.

 Urnebesna tragedija Dušana Kovačevića, režija Veljko Mićunović, Crnogorsko narodno pozorište Podgorica (Crna Gora)

Komad govori o sukobima u porodici koju čine bivši komunisti i pripadnici građanske opcije. Kolateralna žrtva porodičnih sukoba je dvanaestogodišnji sin Neven koji kraj komada dočekuje sa dubokom krizom identiteta. Od trenutka kada je napisan komad do danas proteklo je dvadeset i više godina i mnogo toga se i u nama i oko nas promenilo. Svađe tzv. komunista i tzv. građana s kraja osamdesetih sada su samo sećanje na put sazrevanja našeg društva i zato je Neven u ovoj predstavi dečak koji se priseća detinjstva i stavlja tačku na nekadašnje sukobe. Reditelj Veljko Mićunović je komad delikatno pomerio ka crnogorskom mentalitetu ne ugrožavajući strukturu dela i lepotu jezika. Ova predstava je značajna zato što Urnebesnu tragediju vraća u pozorišni život kroz novo i sveže čitanje.

Kazimir i Karolina Edena fon Horvata, režija Snežana Trišić, Atelje 212 Beograd

Postavka komada Kazimir i Karolina je odličan repertoarski potez Ateljea 212. Ovo delo Edena fon Horvata objedinjuje čitav niz pitanja koja tište savremeno društvo: Šta se dogodi sa običnim čovekom kada ostane bez posla? Može li ljubav da preživi bez novca? Šta se događa sa društvom u kome su pojedinci sabijeni u obespravljenu masu? U postavci Snežane Trišić replike Edena fon Horvata o vezi socijalne i  moralne bede udaraju kao maljem u svest publike. Tom efektu u velikoj meri doprinosi izvrsna igra glumaca, funkcionalna scenografija i muzika koja predstavi daje posebnu snagu čineći je istovremeno zabavnom, uzbudljivom i uznemirujućom.

Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad, autor i režija Zlatko Paković, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd

Zlatko Paković je Ibzenov komad Neprijatelj naroda analizirao kroz ideološko-estetsku prizmu Brehtovih poučnih komada želeći da povuče paralelu između Brehtovog i Ibzenovog aktivizma i da ih dovede u kontekst savremenog srpskog društva. U ovom pozorišnom eksperimentu fokus je na završnici Ibzenovog komada, odnosno na posledicama koje snosi junak (i njegova porodica) kada odluči da se suprotstavi ličnim interesima moćnika i javnom mnjenju kapitalističkog društva.  Način na koji je vođena predstava potvrđuje da Paković veoma dobro poznaje i idejni koncept Ibzena kao najznačajnijeg predstavnika kritički nastrojenog građanskog teatra i idejni koncept Brehta kao kritičara građanskog teatra. Predstava podstiče publiku da razmišlja o svom društvu i koliko je i sama u svakodnevnom životu deo neoliberalne većine. Analiza Ibzenovog dela završava pitanjem šta se dogodilo sa pobunjenikom i njegovom porodicom, te kako oni mogu da prežive lišeni sredstava za život. Tu dolazimo do paralele sa životom nesnađenih u srpskom tranzicijskom društvu. Međutim, predstava se ne završava u mračnim tonovima već upućuje na zaključak da izlaz iz nevolja postoji i da smo mi ti koje smo čekali da reše naše probleme. Sterijino pozorje oduvek je imalo razumevanja za uspešno realizovane pozorišne eksperimente. Ovo predavanje-performans, pozorišni oblik koji je sve zastupljeniji u evropskom teatru, nastavlja pozitivnu tradiciju festivala.

Dok nas smrt ne razdvoji Mire Furlan, režija Predrag Miki Manojlović, Radionica integracije Beograd

Predstava govori o sporom, tegobnom i ponižavajućem umiranju Blanke (Anita Mančić) koja svoje poslednje dane provodi prikovana za krevet uz svoju pomajku Ljubić (Jasna Đuričić) koja je isto tako teško bolesna i vezana za krevet. Jasna i Anita igraju fantastično i realistično ove dve beketovske pojave. Njihova patnja je realna, one umeju da dočaraju grozotu bolesti i slabosti, fizičku bol koja unižava čoveka i izjeda međuljudske odnose i da nakon duge i iscrpljujuće bolesti ljubav ne umire ali se sve više guši. Predstava je divna psihološka studija različitih odnosa: porodičnih i bračnih, odraslih prema mladima, zdravih prema bolesnima, bolesnih prema bolesti i bolesnima, života prema pozorištu. Predstava je, sticajem okolnosti, a ničijom posebnom krivicom, propuštena u prethodnom selekcionom krugu, ali publika je svakako mora videti na ovogodišnjem festivalu.

Selekcija Krugovi

Kralj Betajnove Ivana Cankara, režija Eduard Miler, Slovensko narodno gledališče, Drama, Ljubljana i Slovensko narodno gledališče Maribor (Slovenija)

Ova predstava dokazuje da je Kralj Betajnove, jedna od ključnih drama slovenačke moderne dramske književnosti, ponovo aktuelna. Brutalna akumulacija kapitala   rukovodi se istim principima i u Cankarevo vreme i danas. Reč je o interesnoj sprezi politike, kapitala, crkve i sudstva koji melju svaki pokušaj individualne pobune. Reditelj Eduard Miler je skrupulozno štrihovao tekst (izbacio je manje važne likove) i dodao brehtovske songove. Scenski prostor je crno-beli, sveden, istovremeno je i crkva i kafana. Glumački stil je osoben i ubedljiv.

Vučjak Miroslava Krleže, režija Ivica Buljan, Hrvatsko narodno kazalište Zagreb (Hrvatska)

Ivica Buljan je Krležinom delu pristupio skrupulozno i celovito. Zajedno sa scenografom Aleksandrom Denićem učinio je da na sceni istovremeno traju i leto i duboka zima, i enterijer i eksterijer, i Krležino i naše vreme… kao da je čitav XX vek obeležen atmosferom Vučjaka. Ovom snažnom osećanju doprinosi i gluma prvakinja hrvatskog glumišta Nine Violić (Eva) i Alme Prica (Marija). Ova monumentalna i uzbudljiva predstava je ostvarenje umetničkih i produkcionih težnji HNK kada je u pitanju nacionalna drama i kao takva je obavezan deo repertoara Sterijinog pozorja koje kao festival ima veliki regionalni značaj.

Kristofor Kolumbo Miroslava Krleže, režija Rene Medvešek, Zagrebačko kazalište mladih Zagreb (Hrvatska)

Rene Medvešek je Kristofora Kolumba režirao minimalistički, sa osloncem na glumačkoj igri koja sama sobom stvara kompletan pozorišni utisak. Igra se na praznoj pozornici, tu i tamo se ubaci poneka rekvizita, glumci udaraju u kante i tako prave ritam sekciju… Predstava ubedljivo svedoči o lepoti ovog teksta, njegovom scenskom potencijalu i izvlači na videlo njegovu vezu sa savremenim trenutkom – potrebu ljudi da novo preobraze u staro, da u nove ideje upletu svoj san o ličnom bogaćenju.

Netakmičarski program „Kako nas drugi vide“

 Balkanski špijun Dušana Kovačevića, režija Cujoši Sugijama (Tsuyoshi Sugiyama), Theater Company “A La Place“, Tokio (Japan)

Do sada smo na Sterijinom pozorju imali prilike da vidimo više različitih izvođenja dramskih dela Dušana Kovačevića. Balkanski špijun japanskog pozorišta “A La Place“ za nas je jedinstvena predstava jer pokazuje kulturne razlike između Srbije i Japana ali i moguće tačke susreta i saradnje dve geografski veoma udaljene kulture.

Prst obarač metak pištolj (Finger Trigger Bullet Gun) Nenada Prokića, režija Džejms Jarker (James Yarker), Stan’s Cafe, Birmingem (Velika Britanija)

Reč je o praizvedbi novog komada cenjenog dramaturga i dramskog pisca Nenada Prokića. S obzirom na specifičnosti britanskog pozorišnog života (predstave se neko vreme kontinuirano igraju a zatim skidaju s repertoara) i da predstava nije snimljena, nisam bila u prilici da je vidim. Zbog toga nisam mogla da je pozovem u takmičarski program ali, nakon što sam se o njoj obavestila na osnovu kritika i samog Prokićevog teksta, zaključila sam da bi za našu publiku bilo inspirativno da je vidi, te da bi poziv ovakvoj predstavi bio pokazatelj u kojoj meri Sterijino pozorje zaista prati rad naših umetnika u Evropi. Finger Trigger Bullet Gun bavi se temom Prvog svetskog rata – biće to prilika da, nakon predstava Mali mi je ovaj grob Biljane Srbljanović i Zmajeubica Milene Marković vidimo i Prokićevo viđenje početka Prvog svetskog rata.

Posebni gosti festivala

 Hotel Kosovo, tekst i režija Nenad Todorović, Narodno pozorište Priština, Srpska drama sa sedištem u Gračanici

Srpsko pozorište iz Prištine je posle petnaest godina dobilo svoju scenu u Gračanici. Nova scena otvorena je mjuziklom Hotel Kosovo. Predstava govori o lutanju i stradanju povratnika na Kosovo, o tome kako snovi malog čoveka nestaju u mehanizmu birokratije, politike i novca. Ostvarenje pleni iskrenom i požrtvovanom igrom mladih umetnika i značajno je kao primer uspešnog delovanja pozorišta u lokalnoj zajednici. Predstavu treba uvrstiti u prateći program Pozorja kao vid podrške umetnicima da istraju u svojoj misiji.

Predstava u čast nagrađenih

Violinista na krovu Džozefa Štajna, režija Atila Bereš, Srpsko narodno pozorište i Novosadsko pozorište – Újvidéki Színház Novi Sad.

Marina Milivojević Mađarev