LUDUSOV KALENDAR: LUDUS OD 1 DO 200


Jelena Kovačević


  1. novembar 1992, broj 1 Objavljen prvi broj pozorišnih novina LUDUS (List Udruženja dramskih umetnika Srbije). Udruženjem predsedava Svetlana Bojković, a list uređuje Feliks Pašić.

Na gradskim ulicama – beda. U Bosni – rat, Sarajevo pod opsadom. U prilozima Slobodan Selenić, Slobodan Stojanović, Aleksandar Tišma, Mair Musafija, Boro Drašković, Slobodan Novaković, Filip Davd, Ljubomir Simović… pitaju se o smislu pozorišta u besmislenom svetu. Ponekad referiraju na Beketa, nadrealiste, Korneja, Šekspirovog Hamleta.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu igra se Hamlet u režiji Gorčina Stojanovića. Hamlet je Branislav Lečić.

Prilog o predstavi Dah teatra Ova vavilonska pometnja.

Prati se šta se zbiva u pozorišnom svetu u drugim republikama.

Prvi veliki Ludusov intervju dao je Jovan Hristić.

Prvi broj koštao je 500 dinara.

  1. oktobar 1994, broj 20 28. Bitef – kao revija visoke mode, a predstava Titanik dobija Gran pri „Mira Trailović“. U žiriju su bili: Mladen Popović, Alisa Stojanović, Ješa Denegri, Ivana Stefanović i Tanja Bošković.

„Situacija da nemam svoj jezik da se igram, lažem, ili se krijem, i da imam engleski jezik uglavnom kao prepreku koju treba da savladam, pojačala je sve moje instinktivne reakcije“ – javila se Dragana Varagić iz Toronta.

Za lik Maneta u predstavi Tamna je noć Dragan Mićanović dobio je Nagradu „Zoran Radmilović“.

Zločin i kazna u režiji Egona Svina u Makedonskom narodnom teatru vraća na scenu Meta Jovanovskog (Porfirije), a Nikola Ristanovski (Raskoljnikov) stupa kao njena velika nada.

Ludusov veliki intervju sa Slobodanom Mašićem.

Novine koštaju 2 dinara.

  1. mart 1995, broj 25 Ludus prati pojavu novih dramskih studija i akademija.

Mira Sutpica daje portret svoje prijateljice i koleginice Marije Crnobori, a Marija se odužila – Olgi Spiridonović.

Jagoš Marković postavio je Romea i Juliju u „Bošku Buhi“, a protagonisti su Dragan Mićanović i Isidora Minić.

„U programu predstave Garderober nećete naći ime Nenada Kostića. Tu je ironija potpuno zatvorila krug priče iz komada.“ Naime, Nenad je bio garderober Petra Kralja pa je Ludus (Slavica Vučković) pisao o njemu i njegovom zanimanju.

Knjiga o Milošu Žutiću Slobodana Jokovića i Radoslava Dorića; zbornik o Bati Stojkoviću priredio Milo Gligorijević; Glumci velika deca Buce Mirkovića; Drame Slobodana Stojanovića; Crnjanski i pozorište Petra Marjanovića.

Rekonstruisana scena Komedi fransez.

Mariborski SNG otvoren premijerom Ruske misije Nenada Prokića u režiji Tomaža Pandura. A o predstavi piše u časopisu Die deutsche Bühne.

  1. oktobar 1995, broj 30 U Beograd, na BITEF, došao je Bob Vilson. Dao je intervju Olji Milošević za Ludus.

Branka Šelić igra Kate Kapuralicu u režiji Jagoša Markovića, u NP Sombor.

Goran Šušljik dobio Sterijinu nagradu i Nagradu „Zoran Radmilović“.

Ksenija Jovanović objavljuje dnevničke zapise. Piše o izbeglicama iz Srpske Krajine koji su „krenuli u nepoznato, u nigde – tražeći spas za goli život“.

Tatjana Žerajić, glumica iz sarajevskog Kamernog teatra, igra sada u Gospođici u dramatizaciji i režiji Ljubiše Ristića u KPGT.

  1. oktobar 1997, broj 50Art najavljuje naočit, moderan, zgodan tim, kakav dolikuje beogradskom, urbanom identitetu omiljenog pozorišta: hit-mejker Alisa Stojanović u avanturu režije ne kreće bez izazovnog komada“ – piše (Branka Krilović) o Ateljeovoj predstavi po tekstu Jasmine Reze.

Šnajderov Zmijin svlak Čulijevog Teatra a.d. Rur izveden 8. i 9. septembra u filmskom studiju u Košutnjaku.

Na srpskom objavljena Tajna umetnost glumca Euđenija Barbe i Nikole Savarezea.

Ćirilov predstavlja ovogodišnjeg nobelovca Darija Foa. Foovi crteži su vinjete 50. broja Ludusa.

Zapisi Varje Đukić kako tokom leta sprema predstave i za Bar i za Budvu – već treće leto zaredom – ima po dve probe dnevno. „Postajem glumica na 50 m prsno… Ne znam da li tako mora, ali znam da može.“

Ludus izveštava o predstavama naših autorki na nemačkim scenama: Heimatbuch (Knjiga o zavičaju) Kaće Čelan postavljena je u bonskom Schauspielu, a Priču o Karmen Nade Kokotović izveo je Stadstheater u Konstanci.

Odlazak Predraga Pepija Lakovića (28. mart 1929 – 9. septembar 1997).

  1. decembar 2002, broj 100 Ludus se reklamira – izlazi na 36 stranica (prvi brojevi bili su na 20, a potom na 28 stranica).

Restriktivni potezi Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva kulture Srbije ujednili su umetnička udruženja; ona traže – smenu nadležnih, Gorice Mojović i Branislava Lečića. Petar Kralj izjavljuje da sebe smatra umetnikom, a ne socijalnim slučajem, ali da mora da apeluje u ime kolega koji ne mogu ni da overe zdravstvene knjižice, dok se za kulturu izdvaja svega 0,7 odsto budžeta. Najavljivan je i novi zakon o kulturi, ali su učesnici skupa bili protiv parcijalnih izmena a za donošenje sistemskih zakona u oblasti kulture i umetnosti.

„U Beogradu se pre svega neguje dobar glumački teatar, a ja dolazim iz dramaturško-rediteljskog pozorišta“, izjavila je Mira Erceg, u vreme kad radi na Faustu u Narodnom pozorištu.

Ludus predstavlja glumice: Mašu Dakić, posle Skupa i Lepotice i zveri; Milicu Mihajlović, dobitnicu nagrade za glumačku bravuru „Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju; Olgu Odanović, posle komične uloge u Skupu i dramske u Domu Bernarde Albe; Branku Šelić, još jednu Jagoševu glumicu iz Doma Bernarde Albe.

Predstavljeno je Pozorištance „Puž“, večito sveže i novo pozorište za najmlađe Branka Milićevića i Slobodanke Aleksić.

Leskovačko pozorište ponovo gostuje u Zrenjaninu, Kikindi, Novom Sadu, Šapcu i Vršcu, a ima i sa čim: Kući! u režiji Nenada Todorovića, Prosjačka opera u postavci Katarine Petrović i Molijerov Žorž Danden u viđenju Radoslava Milenkovića.

Hteo je da se njegova smrt prećuti, bar tog 5. novembra, „ali je zaboravio da će smrt sama objaviti svim njegovim prijateljima da ga je odvela“, zapisala je Marija Crnobori o Petru Slovenskom (1924–2002).

U Beču, na festivalu Kontekst: Evropa, predstavljeni brojni mladi umetnici iz Srbije i drugih zemalja jugoistočne Evrope.

U Mostaru još uvek nema mosta, ali Sead Đulić, direktor Mostarskog teatra mladih pravi mostove u pozorišnim susretima s celim svetom na festivalu, koji neguje godinama.

Novine uređuje Aleksandar Milosavljević.

Februar 2009, broj 150 Bitef je inicijator i osnivač evropske mreže izvođačkih umetnosti ENPARTS, iza kog stoji namera da se baštini trajna saradnja između institucija izvođačkih delatnosti u Evropi, kao što su La bienale di Venezia, Berliner Festspiele, Musik der Jahrhuderte iz Štutgarta, Musikadhoy iz Madrida, Eclat i Dansens Hus iz Stokholma i drugih.

„Čovek je osuđen na to da živi od malih, ili eto, malo većih radosti“, izjavio je Đuza Stojiljković prilikom primanja Zlatnog ćurana za životno delo u Jagodini. Nagradu su do tad dobili vladari smeha, Čkalja, Bata Stojković, Mira Banjac, Pendula, Nikola Simić, Olivera Marković, Bora Todorović.

Ateljeova predstava Posetilac, u kojoj Sigmunda Frojda igra Vojislav Brajović, a Dragan Nikolić Nepoznatog, izazvala je veliko interesovanje u Zagrebu, a štampa je pisala: „Nadmetanje legendi na pozornici Gavelle“.

Mala trilogiјa smrti Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Nebojše Bradića izvedena je u Marselju u Teatru „Turski“. U predstavi po delu Elfride Jelinek igrali su: Đurđa Cvetić, Dragan Petrović, Nebojša Dugalić, Milica Zarić.

U Bitef teatru igra se Slučaj Vojcek–Hinkeman u režiji Ane Tomović. To je „pokušaj sagledavanja srpske posleratne stvarnosti iz perspektive generacije koja je potpuno nesvesno prošla kroz devedesete“.

Urednica Ludusa je Tatjana Nježić.