JUBILEJ ZENIČKOG BNP-a

 

„Balkanska rekvijem“ u režiji Stevana Bodrože

„Balkanski rekvijem“ u režiji Stevana Bodrože

Bosansko narodno pozorište Zenica ušlo je u svoju jubilarnu sezonu. Naime, teatarska sezona koja je pred nama je svečarska, jer ovaj teatar obeležava 65 godina postojanja.
Da podsetimo, 25. februara 1950. godine odigrana je prva predstava zeničkog teatra po tekstu Gaua, Džejms – D’Usoa, Arnoa „Duboko je korijenje”, u režiji Evgenija Smirnova. Od tada, do danas, izvedeno je 695 premijera rađenih kako po svetskom, klasičnom, tako i jugoslovenskom i domaćem, bosanskohercegovačkom dramskom pismu.
Zenički teatar se, već nekoliko sezona, odlučio za model koprodukcija između više teatarskih ustanova, kako u Bosni i Hercegovini, tako i sa kućama iz inostranstva. Na taj način se tokom svake sezone realizuju dve predstave, što uveliko rasterećuje samo pozorište produkcijskih troškova, jer se dele; a i povećava broj izvedbi, jer se dešavaju u više gradova, čiji teatri učestvuju u realizaciji projekta.
Projekat kojim je započela jubilarna sezona je nastao kao koprodukcija Bosanskog narodnog pozorišta Zenica, Wien Kultur, BMUKK, Trembles Verein fur freies Theater, Hundsturm i 54. Internacionalnog teatarskogi festivala MESS.
U pitanju je predstava nastala po predlošcima: Almira Imširevića, Doruntine Baše i Almira Bašovića: „Balkanski rekvijem”, u režiji Stevana Bodrože. Pored reditelja Bodrože, koji potpisuje i adaptaciju i izbor muzike, autorsku ekipu čine: Asja Krsmanović, dramaturginja, Vedran Hrustanović, scenograf, Lejla Hodžić, kostimografkinja, Sanja Burić, scenski pokret, dok su producenti bili: Hazim Begagić, Jasčka Lemert, Ana Stefanović-Bilić, Volfgang Šlag, Dino Mustafić. Igraju: Jan Huter, Silvia Hajder, Ana Stefanović-Bilić, Jens Ole Šmajder.
„Balkanski rekvijem” čine dve monodrame i jedna duodrama. Razlog njihovog uklapanja u trilogiju jeste taj što se bave ratnim stradanjem, odnosno životom obeleženim posledicama rata. Dramaturginja Asja Krsmanović kaže: „Ova predstava gotovo rašomonski spaja tri pogleda na događaj koji možda u realnom historijskom kontekstu nije isti, ali je suštinski potpuno identičan. Jer svaki rat, bez obzira na političke uzroke, načine i sredstva kojima je vođen, proizvodi identičnu ljudsku patnju. Svaki rat ostavlja iza sebe hiljade nepokopanih, nestalih, nepronađenih, stotine hiljada onih koji ih oplakuju i isto toliko onih koji su ubijali. ” Zapravo, ova predstava jeste misa za mrtve. Jer živi više ne postoje. Postoje samo mrtvi i preživeli. A i preživeli su bespovratno određeni neposrednim iskustvom smrti.
Predstava se izvodi na nemačkom jeziku uz titl. Planirane su tri premijere i to u Zenici (3. Oktobra), Sarajevu (7. oktobra), te u Beču (29. novembra).

 

Naredna premijera u jubilarnoj sezoni realizuje se u okviru produkcijskog segmenta Dječije, omladinske i lutkarske scene. U pitanju je predložak „Aladin & čarobna lampa”, koji je raspisao, po motivima Diznijevog istoimenog crtanog filma, Aleksandar Pejaković, reditelj iz Banja Luke. Ova predstava biće muzičko-scenski spektakl kakav zenički mališani već dugo očekuju i koji će uveliko privući najmlađe u pozorišnu salu. Za vizuelni identitet predstave, dakle za scenografske i kostimografske elemente, zadužena je, takođe gošća iz Banja Luke, Dragana Purković – Macan, a da predstava bude bogata muzikom i songovima koji se lako pamte i koji će dugo ostati u dečjem uhu, brine se Igor Kasapović, dok je za koreografije i scenski pokret zadužen Emir Fejzić iz Sarajeva.
Glumačku podelu čine glumci Bosanskog narodnog pozorišta Zenica i to: Zlatan Školjić, Miroljub Mijatović, Nusmir Muharemović, Mugdim Avdagić, Sabina Kulenović, Siniša Vidović, Ištvan Gabor, Snežana Vidović i Muhamed Bahonjić, te članica Dječije, omladinske i lutkarske scene Lamija Prguda i još tridesetak dečaka i devojčica, polaznika Dramskog studija pri Bosanskom narodnom pozorištu Zenica. Premijera je zakazana za 17. oktobar i sa nestrpljenjem se očekuje u gradu čelika i dima.
U pripremi je i treći projekat za ovu sezonu, čija je premijera zakazana za polovinu novembra, a u pitanju je tekst Amira Bukvića „Ko je srušio berlinski zid?“ za koji režiju potpisuje Aida Bukvić, gošća iz Zagreba.
Očekuje nas još mnogo projekata kojima će se na najbolji način obeležiti ovaj hvale vredan jubilej na našim prostorima.
Miroljub Mijatović