JUBILEJ NA TERAZIJAMA

„V.d. direktora Pozorišta je imenovan za direktora. U formalnom smislu to jeste promena, ali u repretoarskom ne, jer se nastavlja dosadašnja uspešna i ista repertoarska politika. Ipak, osećaj odgovornosti je nesumnjivo jači”, ističe Aleksandar Đaja, novi upravnik Pozorišta na Terazijama.

 

Dramaturg Aleksandar Đaja u Pozorištu na Terazijama je već 18 godina, a pre poverenog mandata da u naredne četiri godine vodi jedini muzički teatar u zemlji, 18 meseci obavljao je funkciju v.d. direktora. Neposredno po stupanju na novu dužnost, u godini koja je u znaku proslave 65 godina od osnivanja Pozorišta na Terazijama, Đaja najavljuje veliki projekat:

„Reč je o jednom od najpoznatijih svetskih mjuzikala koji je izazvao buru na muzičkim scenama širom zapadne hemisfere protekle decenije. O mjuziklu koji je nastao na najvećim hitovima jedne od najpoznatijih svetskih pop grupa svih vremena. Toliko za sada mogu da otkrivam, a misteriju ne pravimo namerno, već poštujemo želju stranog partnera da naslov ne objavljujemo dok ugovor ne bude definitivno potpisan. Verujem da ćemo u javnost sa svim detaljima izaći za koju nedelju i, ako sve bude u redu, premijera nas očekuje u rano proleće 2015. Po prvi put u istoriji srpskog pozorišta, pripremu i realizaciju mjuzikla finansijski će, i to u stoprocentnom, veoma impozantnom iznosu, obezbediti strani koproducent koji je kupio licencu za ceo region, ali je procenio da Pozorište na Terazijama ima kapacitete da prvi u ovom delu sveta izvede tako veliki mjuzikl”, objašnjava Đaja.

U ovoj sezoni, a što je za sada sigurno, priprema se još jedan novi naslov. U pitanju je „Koštana u režiji Kokana Mladenovića i čija je premijera predviđena za jesen 2015. Šta još?

Imamo, naravno, u planu još toga, ali je nažalost u sveopštoj situaciji teško planirati bilo šta, a opet, mi se bavimo takvom vrstom teatra gde se podrazumeva planiranje mnogo unapred. Naši projekti su skupi, kreću se u proseku između 70 i 80 hilajda evra, i mnogi će pomisliti da su to neverovatne sume, ali ne zaboravimo da mi na sceni imamo od 100 do 150 vrhunskih izvođača.

 Ono što trenutno vidi kao jedini problem jeste: „novac, novac i samo novac”?

Imamo salu od 460 mesta koja u proseku po predstavi ima iznad 350 ljudi. Najviše od svih zaista ostvarujemo prihod na blagajni, ali zato u poređenju sa drugim pozorištima imamo i najveće rashode. Pozorište ima četiri vrhunska ansambla, na plati je 146 ljudi i imamo oko 80 saradnika koje angažujemo po potrebi, održavanje zgrade je basnoslovno, pa samo Mina Lazarević u „Viktor Viktorija” promeni sedam-osam kostima… Ali najvažniji su ljudi i prioritet je da se redovno isplaćuju honorari. Postoji nasleđen dug prema autorima, on jeste prepolovljen, ali je i dalje veliki i to rešavamo. Problem je to što se sada teško nalaze veliki sponzori, zabrana je zapošljavanja, pa na mesto onoga ko je otišao u penziju ne možemo zaposliti nikoga, dok zakon ne dozvoljava balerinama da odu u penziju pre 50 godine i onda se za zahtevne uloge angažuju mlađe, a sve to podrazumeva dodatno plaćanje.

Kao kadrovsko pojačanje ističete da je dirigent Vesna Šouc prihvatila da bude rukovodilac celokupnog muzičkog sektora Pozorišta, a repertoarsku politiku nećete menjati?

Naša publika tačno zna šta može da očekuje. Mi smo jedinstveno pozorište u zemlji koje ima čist žanr, koje već 65 godina neguje vrhunski kadar za mjuzikl. O profesionalizmu govori u prilog i činjenica da je ponekad teško razuveriti ljude da ono što gledaju nije na „plej bek”. Imamo najveće brodvejske licencirane naslove, a poznati smo i po domaćim originalnim produkcijama. U tom smislu želim da nastavim tradiciju prethodnika Mihaila Vukobratovića i unapredim koliko je to moguće. Mjuzikl je žanr koji služi da se čovek opusti, ali to nije samo puka zabava. Dobro pazim da ne skliznem u kvazi-politički teatar i zabavu turbo tipa. Na primer, „Zona Zamfirova” je pokupila sve moguće nagrade i nakon Sterijine su mnogi prestali da nas treritaju kao cirkus i shvataju ozbiljno. Za „Zonu” imamo čak interesovanje iz nama bliskih zemalja da prodajemo licencu, kao Brodvej, ali mislimo da je to još rano.

Kada je UO Pozorišta na Terazijama odlučio da ga predloži za upravnika, reprezentativni sindikati najavili su da će tužiti osnivača ove ustanove kulture zbog nezakonskog produžavanja v.d. statusa. Šta se sa tim problemom zbiva?

Ništa, tužilaštvo je to odbacilo. Sa sindikatom nema problema i nije tu bilo reč o sindikatu, već o nekolicini ljudi koji su imali pečat u džepu i mislili da živimo u vremenu samoupravnog socijalizma i da je njihovo da postavljaju direktore, a ne da se bave poboljšanjem materijalne situacije zaposlenih. Bila je to paralelna priča koja je završena i ja sam to razumeo kao neku vrstu političkog delovanja sindikata, bez obzira što mislim da su ingerencije pomešane. Mada i u tim uslovima mi smo imali odlične premijere, jer kada se stane na scenu, svi se ponašamo profesionalno. Nemamo probleme, a možemo ih imati samo zajedno i to zbog ekonomske krize.

Gostovanja i uskakanja

U novoj sezoni ulogu Rade u mjuziklu „Cigani lete u nebo” umesto Milene Vasić igraće prvakinja Pozorišta na Terazijama Ivana Knežević, u predstavi „Zona Zamfirova” Zona će umesto Ivane Popović biti glumica Milena Živanović, dok će na njeno mesto ulogu Vaske igrati Iva Stefanović. Penzionere i studente i dalje očekuju popusti od 30 do 50 odsto na sve predstave sa repertora.

– Gostovanja je teže organizovati, pre svega zbog finansija i mi se ne možemo ni pokrenuti bez milion dinara, ali su mjuzikli Pozorišta na Terazijama i u prethodnim sezonama imali zapažena izvođenja van matične scene. Ali uvek koristimo priliku da pozovemo publiku iz unutrašnjosti da se sami organizuju, iznajme autobus i dođu kod nas jer je to sigurno jeftinije – kaže Aleksandar Đaja.

Sonja Šulović