Jubilej – decenija subotičkog festivala „Desire central station“

  

MI NISMO VARVARI                                             
 

  Olivera Milošević
 
 
Na desetom izdanju festivala „Desire central station“ (održanog od 23. novembra do 1. decembra), s podnaslovom „Barbarikum“, u Subotici je izvedeno 19 predstava koje se bave političkom demagogijom, pitanjima položaja žene, ljudskim pravima…
 
Reditelj Andraš Urban i njegovi saradnici iz subotičkog pozorišta „Deže Kostolanji“ od 2009. godine organizuju međunarodni regionalni festival, s namerom da pokažu predstave iz regiona koje se bave društvenim problemima.
„Desire“ se u jubilarnom izdanju bavio temama Balkana i Istočne Evrope. Njegov podnaslov „Barbarikum“ preuzet je iz eseja „What is Yugoslavia“ Lasla Vegela u kojem piše da mi s Balkana i iz Istočne Evrope za Zapad predstavljamo Barbarikum, prostor u kojem su u doba Rimljana živeli Varvari, da taj prostor obitava u svetu koji propagira mitove i mitologije i isuviše je odmaknut od realnosti. Ali mi nismo varvari! To je poručio ovogodišnji „Desire“. Pre svega predstavama koje se bave savremenim etičkim temama: političkim demagogijama, ženskim pitanjem, ljudskim pravima.
Jubilarno izdanje festivala obeleženo je svečano, uz vernu mladu publiku i ugledne goste iz sveta pozorišta. Krleža, Euripid, Ljubomir Simović, Lars Fon Trir, Urban, Frljić, Jablanovac, Jožef Nađ su samo neka imena iz programa. U publici od pomenutog Lasla Vegela, do Radeta Šerbedžije i Lenke Udovički.
Rade se za Ludus seća kako je u Subotici sa KPGT-om odigrao nekoliko velikih uloga i kako je zbog „Desire“ festivala došao ovde nakon mnogo godina. „Subotica zaslužuje ovakav festival. U ovom gradu je odgojena dobra publika. Tome smo i mi pre tridesetak godina doprineli. Prilaze mi ovde neke devojke, četrdesetogodišnjakinje. Zahvaljuju mi za sve one predstave koje su u Subotici gledale dok su bile gimnazijalke. Kažu da smo im tada otvorili neki novi prozor u svet. Tako mi je drago zbog toga! Ovde vidim koliko je uloga teatra važna u svim vremenima, a danas naročito.“
Pitam Šerbedžiju koliko se od tog vremena promenilo pozorište?
„Pozorište se stalno menja. Kao što se okolnosti u društvu stalno menjaju. Danas je pozorište na neki način surovije. I pored toga što razumem i navijam za ovakvo pozorište, moja priroda tu činjenicu ne prihvata. Nekad mi se činilo da je to pozorište za moj ukus prejako, preglasno i isuviše direktno. Ali kad bolje razmislim, kažem da su i društvo i okolnosti u kojima živimo takve! Današnje pozorište je umetnički odgovor na takvo društvo. To nije moj teatar, mada navijam za njega i pokušavam da ga razumem.“
Na „Desire“ festivalu odigrana je i predstava Bakhe, koju je po Euripidovoj tragediji za „Ulysses teatar“ na Brionima prošlog leta režirala Lenka Udovički. Sve uloge u ovoj predstavi igraju žene.
Lenka kaže da je u Suboticu prvi put došla početkom devedesetih, kada je ovde delovao KPGT, na predstavu „Madač komentari“. „Meni ovaj grad i emotivno i profesionalno mnogo znači. Naša najstarija ćerka je pre nekoliko godina bila ovde, na ovom festivalu i vratila se oduševljena. Posebno mi je drago što u publici ima mnogo mladog sveta, što dolaze izuzetne predstave iz regiona. Počastvovana sam što smo ovde. Ovaj festival podstiče kvalitet i istraživački duh. Ovde se okupljaju umetnici da razmene kreativno iskustvo. Znam koliko je teško imati i održavati ovakav festival, koliko hrabrosti treba za sve to. Zato im želim sve najbolje, da postoje još mnogo godina!“
„Desire“ nudi drugačiji pozorišni pogled, kroz prizmu koja prepliće kulture, nacije, različite scenske izraze. Bavi se problemima savremenog čoveka, zalaže se za društveni i umetnički aktivizam, politike se dotiče u meri u kojoj ona određuje našu svakodnevicu. To je festival savremenog pozorišta, ali i teatra budućnosti, festival koji ne koketira s ukusima publike, a klasično predstavlja iz ugla ovog vremena. Pokazalo je to i njegovo jubilarno, deseto izdanje.