BOGATA SEZONA, BOGATIJI PLANOVI

Kada se pogleda unazad, može se reći da je Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović” iz Zaječara prošle pozorišne sezone napravilo nešto što je retko kom pozorištu u Srbiji pošlo za rukom: izvelo je čak šest premijera, od čega jednu praizvedbu. Ako se uzme u obzir da do februara meseca pozorište nije igralo na matičnoj sceni, jer je protivpožarna inspekcija još u aprilu 2010. izdala zabranu upotrebe sale, nego se dovijalo po domovima kulture i gostovanjima, onda je sasvim sigurno da je napravljen podvig. I sve to u sveopštoj besparici. Tome treba dodati i organizaciju dva pozorišna festivala: Dane Zorana Radmilovića i Festival za decu „ZajeČar”.

Ukratko: doajen srpskog glumišta i reditelj, Irfan Mensur postavio je na scenu najpre komad Marka Gamoletija „Žurka, žurka”, potom na festivalu posvećenom Zoranu Radmiloviću, praizvedbu drame Dragoslava Mihailovića „Skupljač”. Mensur je za ulogu Egona Štajnera dobio Nagradu za najboljeg glumca, a predstava je proglašena za najbolju. Proleće su obeležile dve premijere: „Dosije vojnika Čonkina” po tekstu Vladimira Vojinoviča, u režiji Saše Volića i „Kabare Nušić” u adaptaciji Dimitrija Kokanova i Jovane Tomić, koja je potpisala i režiju. Tome dodajmo i još dve predstave za decu: „Frka” i „Gde je moj Deda Mraz”.

„Kabare Nušić” jeste svakako bio šlag na torti jedne uspešne pozorišne sezone, rađen u kamernoj formi sa publikom na sceni, pa su gotovo sve reprize već unapred rasporodate. Možda i zbog toga što je rediteljka Jovana Tomić tražila odgovor na pitanje: „Ko su Nušićevi poznati likovi danas, gde su među nama i u kolikoj meri i mi sami ličimo na njih”. Ne čudi što je ova predstava u zvaničnom programu Međunarodnog pozorišnog festivala Joakim InterFest u Kragujevcu, „Nušićeve nedelje” u Narodnom pozorištu u Beogradu i „Borinih dana” u Vranju. „Pozorište Timočke krajine „Zoran Radmilović” ovim komadom afirmiše mlade i talentovane dramske stvaraoce”, kaže Miljan Gogić upravnik pozorišta. „Sa druge strane „Kabare Nušić” jeste doprinos zaječarskog Pozorišta obeležavanju 150-te godišnjice od rođenja jednog od najvećih srpskih komediografa i sa treće ovim dajemo doprinos afirmaciji domaćeg dramskog teksta, tim više jer do sada u ovoj koncepciji nije izvođen na ovaj način. Odluka da ceo prihod od prodaje karata na premijernom izvođenju ide u humanitarne svrhe nije mogla da bude drugačija, jer je Nušić ceo svoj život posvetio podizanju humanih vrednosti na mesto koje im pripada” smatra Gogić i dodaje da će i u narednoj pozorišnoj sezoni raditi na afirmaciji mladih, talentovanih dramskih stvaralaca, koji ne mogu naći prostor za rad.

Pred Pozorištem Timočke krajine „Zoran Radmilović” je sezona prepuna izazova. Nakon premijere još jednog komada po Nušićevom tekstu, „Ušao đavo u selo” u režiji Nebojše Bradića, koja je izvedena u okviru Antika festa na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijana krajem avgusta, biće održani Dani „Zorana Radmilovića“ od 26. oktobra do 2. novembra. Ovogodišnji selektor, dramska umetnica, Đurđija Cvetić je odabrala šest predstava u konkurenciji za nagrade (Nagrada „Zoran Radmilović” za najboljeg glumca i Nagrada „Krstomir Milovanović” za vizuelni identitet predstave). Predstaviće se u konkurenciji: „Kabare Nušić” iz Zaječara, „Gospođa Olga” Narodnog pozorišta iz Sombora, „Don Žuan” Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, „Bizarno” Narodnog pozorišta iz Beograda, „Gospođa ministarka” SNP-a iz Novog Sada, „Slavna Florans” Ateljea 212 i „Lepotica Linejna” Kruševačkog pozorišta. Van konkurencije nastupiće gosti iz Hrvatske – Kazalište Virovitica sa predstavom „Ćup”.

Na posletku, ali ne i najmanje važno, pred pozorištem je rekonstrukcija zgrade. Dozvola za rad, koja je dobijena u februaru je privremena, a pozorište je u obavezi da nedostatke u određenom vremenskom roku ispravi. Potpisivanjem ugovora u martu mesecu ove godine Ujedinjene srpske pivare već su donirale 5 miliona dinara donacije za ove namene. Nada je da će donacija biti još. Kada će se krenuti sa radovima još uvek se pouzdano ne zna ali da će to biti najveći građevisnki poduhvat od izgradnje na zgradi koja datira sa početka 20. veka, to je sigurno.

Davor Marušić